Add parallel Print Page Options

Хоровођи. По напеву »Љиљани«. Давидов.

Спаси ме, Боже!
    Воде ми се попеле до гуше,
у дубок муљ тонем,
    где ногама нема ослонца.
У дубоке воде упадох,
    таласи ме преплављују.
Изнемогох од дозивања,
    грло ми промукло.
    Очи ме заболеше Бога мога ишчекујући.
Оних што ме низашта мрзе
    више је но власи ми на глави.
Много је мојих непријатеља без разлога,
    терају ме да вратим што нисам украо.

Ти знаш моје безумље, Боже,
    моја кривица није ти скривена.
Нека не буду осрамоћени због мене
    они који те ишчекују,
Господе ГОСПОДЕ над војскама.
    Нека се не постиде због мене
они који те траже,
    Боже Израелов.
Јер, ради тебе трпим увреде
    и стид ми покрива лице.
Странац сам својој браћи,
    туђинац синовима моје мајке.
Изједа ме ревност за твој Дом
    и на мене падају увреде оних који те вређају.
10 Кад плачем и постим,
    вређају ме.
11 Кад се у кострет обучем,
    узречица им постанем.
12 Они што седе на капији,
    против мене говоре,
    а пијанци о мени певају ругалице.

13 А ја се теби молим, ГОСПОДЕ.
    У време своје наклоности,
у својој великој љубави, Боже,
    услиши ме својим спасењем поузданим.
14 Ишчупај ме из блата,
    не дај да потонем.
Избави ме од оних који ме мрзе,
    из водâ дубоких.
15 Не дај да ме преплаве воде,
    ни прогутају дубине,
    ни да гробна јама своја уста затвори нада мном.

16 Услиши ме, ГОСПОДЕ,
    јер твоја љубав је добра.
    Окрени ми се у својој великој самилости.
17 Не криј своје лице од мене, твог слуге,
    брзо ме услиши, јер сам у невољи.
18 Приђи и избави ми душу,
    спаси ме због мојих непријатеља.
19 Ти знаш увреде које примих,
    моју срамоту и стид.
    Пред тобом су сви моји душмани.
20 Увреде ми сломише срце,
    и разболех се.
Чекао сам да се неко сажали,
    али таквог не би,
и да ме неко утеши,
    али не нађох никог.
21 У јело ми ставише жучи,
    кад ожеднех, дадоше ми да пијем сирће.

22 Нека им трпеза пред њима постане замка
    и клопка за њихове пријатеље.
23 Нека им се помраче очи, да не виде,
    и нека им се кукови тресу без престанка.
24 Излиј своју срџбу на њих,
    нека их стигне твој љути гнев.
25 Нека им опусти табор –
    не било никог да им станује у шаторима.
26 Јер, прогоне онога кога ти раниш
    и причају о болу оних које прободеш.
27 Кривицу им додај на кривицу,
    не дај да се оправдају пред тобом.
28 Нека буду избрисани из књиге живих,
    нека не буду уписани с праведнима.

29 А ја сам јадан и болан;
    нека ме твоје спасење заштити, Боже.
30 Песмом ћу хвалити Божије Име
    и величати га песмом захвалницом.
31 Биће то ГОСПОДУ милије од вола,
    милије од јунца с роговима и папцима.

32 Видеће то кротки и обрадовати се.
    Живело вам срце, ви који Бога тражите.
33 ГОСПОД чује убоге
    и не презире своје засужњене.
34 Нека га хвале небо и земља,
    мора и све што се у њима креће,
35 јер Бог ће спасти Сион
    и поново подићи градове Јудине.
    Народ ће се тамо населити и запосести га.
36 Наследиће га потомци његових слугу,
    пребивати у њему они који његово Име воле.

Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов

69 Спаси ме, о, Боже,
    дођоше до грла воде!
Потонуо сам у блато дубоко,
    а нигде ослонца;
доспео сам у воде дубоке,
    бујица ме захватила.
Клонуо сам зовући те,
    промуче ми грло;
очи су ми усахнуле
    чекајући Бога мога.
Бројнији су ти што ме без разлога мрзе
    од косе на глави мојој,
ти моћници што би да ме збришу,
    безразложни противници.
    Враћам, а украо нисам.

Лудост моју ти познајеш, Боже;
    греси моји скривени ти нису.

Нека се због мене не постиде они
    који у тебе наду своју полажу,
    Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
    који те траже,
    Боже Израиљев.
Јер ја због тебе трпим презир,
    лице моје прекрила је брука.
Браћи својој незнанац постадох,
    туђинац сам деци моје мајке.
Изједа ме ревност за твој Дом.
    Увреде оних који тебе вређају,
        пале су на мене.
10 Плакао сам и постио,
    и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух,
    и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима
    и певају песме пијанице.

13 А ја се само теби молим, о, Господе,
    у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
    по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
    не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
    од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
    нек ме не прогута дубина
    и ждрело њено нада мном не затвори се.

16 Услиши ме, Господе,
    јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
    на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај,
    јер сам на мукама;
    похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је;
    ради мојих противника, избави ме.

19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
    пред тобом су сви душмани моји.
20 Презир ми је срце сломио,
    разболех се;
жудео сам за утехом –
    никог ниоткуда;
за утешитељима –
    нашао их нисам.
21 Пелен су ми у храну ставили,
    сирће су ми жедном дали да пијем.

22 Нек им сто постане замка,
    одмазда и клопка;
23 нек им очи потамне, да не виде,
    и леђа им се заувек погрбе.
24 Срџбу своју на њих излиј,
    јарка љутња твоја нека их сустигне.
25 Табор нек им опустоши;
    не живео нико у њиховим шаторима.
26 Јер они гоне оне што си ударио
    и јављају јаде оних које си ранио.
27 Кривицу им на кривицу додај,
    да не уђу у праведност твоју.
28 Избрисани били из Књиге живота,
    да са праведнима не буду записани.

29 А ја сам сиромах, у боловима сам;
    спасење твоје, Боже, нека ме заштити.

30 Име Божије песмом ћу да славим,
    величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола
    и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни,
    радоваће се;
ви, што Бога тражите,
    нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује,
    не презире заточене своје.

34 Нек га славе небеса, земља, мора
    и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе,
    сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
    и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга
    то ће да наследе,
и они што име његово воле
    боравиће тамо.