Add parallel Print Page Options

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов.

Чуј моју молитву, Боже,
    не криј се од моје молбе.
Помно ме саслушај и услиши.
    Мисли су ми збркане и сметен сам
због онога што говори непријатељ,
    због онога како ме опаки тлачи.
Јер, на мене обарају несрећу
    и у свом гневу ме мрзе.
Срце се у мени грчи,
    смртни ужас ме спопада,
страх и трепет ме обузе,
    језа ме преплави.

Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
    одлетео бих и био на миру!
Далеко бих одлепршао,
    у пустињи боравио. Села
Похитао бих у своје склониште
    од вихора и олује.«

Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
    јер насиље и кавгу видим у граду.
10 Дању и ноћу круже његовим зидинама.
    У њему су неправда и мука,
11 у њему је пропаст;
    тлачење и превара не одлазе му с улица.

12 Да ме увредио непријатељ,
    то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
    од њега бих се сакрио.
13 Али то си учинио ти, човек као ја,
    мој пријатељ, кога тако добро знам,
14 с којим сам водио присне разговоре
    док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.

15 Нека их заскочи смрт,
    нека живи сиђу у Шеол,
    јер зло им је у дому и срцу.
16 А ја Бога призивам,
    и ГОСПОД ме спасава.
17 Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
    и он ми чује глас.
18 Здравог и живог ће ме избавити
    из битке коју с многима водим.
19 Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
    и поразити их, Села
    јер не мењају се и Бога се не боје.
20 Мој друг на пријатеља диже руку
    и свој савез прекрши.
21 Говор му је гладак маслац,
    а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
    а у ствари су мачеви исукани.

22 ГОСПОДУ повери своје бриге,
    и он ће те подупрети –
    никад неће дати да праведник посрне.
23 А ти ћеш, Боже,
    опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
    неће доживети ни пола својих дана.
    А ја се у тебе уздам.

Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.

55 Послушај, Боже, молитву моју;
    од моје се молбе не сакривај.
    Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
    од гласа противника,
    због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
    и у гневу замрзеше ме.

У мени је срце моје устрептало
    и смртни ужас на мене је пао.
Страх и стрепња дошли су на мене,
    језа ме је опхрвала.
Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
    Ја бих да одлетим и скрасим се.
Баш далеко ја бих одлетео,
    скрасио се у пустињи. Села
Похитаћу у склониште своје,
    због ветра што ковитла и због олује.“

Смети их, Господе,
    језик им расцепи;
јер видим насиље
    и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
    у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
    с тргова му не нестају тлачење и превара.

12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
    ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
    од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
    пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
    у Дом Божији ишао у мноштву.

15 Смрт нека их заскочи;
    у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
    у њима самима.

16 Ја ћу Бога да зазовем
    и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
    и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
    из боја против мене,
јер је много оних
    што ми се противе.
19 Чуће Бог,
    понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
    и који се Бога не боје.

20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
    свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
    а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
    а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
    и он ће те подржати;
праведнику неће дати
    никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
    крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.

А ја се у тебе уздам.