⁴ „Објави ми, Господе, мој свршетак
    и колика је дужина мојих дана,
    да бих знао како сам пролазан.
⁵ Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
    и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
    тек је дашак. Села

⁶ Баш као сенка човек пролази;
    узалуд се кида и скупља богатство,
    а не зна ко ће га побрати.

⁷ Чему сада да се надам, Господе?
    Моја нада је у теби.
⁸ Избави ме од свих мојих преступа,
    не дај да будем на подсмех безумнику.
⁹ Ја сам нем, не отварам уста,
    јер ти си то са̂м учинио.
¹⁰ Уклони свој бич од мене,
    изгибох од силине руке твоје!
¹¹ Кад опоменама караш човека због греха,
    као мољац растачеш што му је најдраже;
    да, сваки човек је тек дашак. Села

¹² Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
    не оглуши се о моје сузе,
    јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
¹³ Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
    пре него што одем и не буде ме више.“