Add parallel Print Page Options

Псалам Давидов. За спомен.

Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
    и не притискај ме стегом у својој јарости.
Твоје стреле заболе се у мене
    и рука твоја на мене се спустила.
Нема здравља у мом телу
    због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
    због мога греха.
Моја кривица над главу ми се наднела
    као тежак терет, за мене претежак.
Моје ране заударају, гноје се
    због мога безумља.
Савијен сам и сасвим погнут,
    поваздан у жалости ходам унаоколо.
Леђа ми жарећи бол пробада,
    на телу ми ништа здраво није.
Изнемогао сам и сав сломљен,
    ридам због срца тескобног.

Пред тобом су све моје жеље, Господе,
    није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
    нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
    због моје болести,
    моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
    они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
    пропашћу ми прете,
    поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
    и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
    из чијих уста нема одговора.

15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
    ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
    Кад ми нога посрне,
    нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
    а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
    мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
    много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
    оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
    не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
    ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.