⁶ Мрзим служитеље безвредних идола;
    поуздајем се једино у Господа.
⁷ Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
    јер ти си видео моју муку;
    ти си знао тескобу моје душе.
⁸ Ниси ме дао у руке душманину,
    него си ми ноге поставио на пространо место.

⁹ Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
    моје око од жалости копни,
    вене моја душа и нутрина.
¹⁰ Живот ми се троши у жалости,
    у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
    и кости се моје распадају.
¹¹ Поруга постадох због свих својих душмана:
    суседима терет, а знанцима страшило;
    беже од мене кад ме виде на улици.
¹² Падох у заборав, као да сам умро,
    постао сам као разбијени суд.
¹³ Јер ја чујем клевете многих,
    ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
    кују заверу да ми живот узму.

¹⁴ Али ја се у тебе уздам, Господе,
    и кажем: „Ти си Бог мој.“
¹⁵ Време је моје у руци твојој;
    избави ме из руку душмана,
    и од оних који ме прогоне.
¹⁶ Нека лице твоје обасја слугу твога,
    милошћу ме својом избави.
¹⁷ Не дај да се постидим, Господе,
    јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
    у Свету мртвих нек умукну.
¹⁸ Нека умукну уста лажљива,
    која против праведника говоре
    обесно, охоло и презриво.

¹⁹ Како је обилна доброта твоја,
    коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
    онима што у теби уточиште нађу.
²⁰ Ти их скриваш у заклону свог лица,
    од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
    од језика који оптужују.

²¹ Благословен био Господ,
    јер ми исказа дивну милост своју,
    кад сам био у граду под опсадом.
²² Тада рекох узнемирен:
    „Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
    када сам завапио к теби.

²³ Волите Господа, сви верни његови,
    Господ чува оне који верују,
    а охолима плаћа пуном мером.
²⁴ Будите јаки и храбра срца,
    сви ви што се надате Господу!