Add parallel Print Page Options

Давидов.

Благословен ГОСПОД, Стена моја,
    који ми руке увежбава за борбу, а прсте за рат.
Он је моја љубав и тврђава,
    моје утврђење високо и избавитељ,
мој штит иза ког се склањам.
    Он ми народе потчињава.

Шта је човек, ГОСПОДЕ, да ти је до њега стало,
    син човечији, да о њему мислиш?
Човек је као дашак,
    његови дани као сенка која нестаје.
Своја небеса нагни, ГОСПОДЕ, и сиђи,
    планине додирни, и задимиће се.
Севни муњом и моје непријатеље распрши,
    своје стреле одапни и створи пометњу међу њима.
Посегни руком са висина,
    истргни ме и избави из силних вода,
    из руку туђинаца,
чија уста говоре лажи,
    чија се десница лажно заклиње.

Певаћу ти нову песму, Боже,
    свирати ти на харфи од десет жица.
10 Ти царевима дајеш победу,
    ти свог слугу Давида истржеш испод мача погубног.
11 Истргни ме и избави из руку туђинаца,
    чија уста говоре лажи,
    чија се десница лажно заклиње.

12 Нека нам синови буду као биљке које у својој младости нарасту,
    а наше кћери као стубови исклесани да палату украсе.
13 Нека нам амбари буду пуни сваковрсног жита,
    нека нам овце испуне ливаде
    хиљадама својих јагањаца,
14 нека су нам говеда угојена[a].
    Нека нико не проваљује кроз зидине,
нека нико не буде засужњен,
    нека не буде кукњаве на нашим улицама.

15 Благо народу коме је тако,
    благо народу чији Бог је ГОСПОД.

Footnotes

  1. 144,14 угојена Хебрејска реч може да значи и »стеона« и »натоварена«.