Add parallel Print Page Options

Хоровођи. Давидов. Псалам.

ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
    знаш када седам и када устајем,
    издалека мисли ми разазнајеш.
Видиш када ходам и када лежем,
    знани су ти сви моји путеви.
Још ми реч није на језик дошла,
    а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
С леђа и с лица ме окружујеш,
    на мене си своју руку положио.
То знање ми је сувише чудесно,
    превисоко да бих га докучио.

Куда да одем од Духа твог?
    Куда од тебе да побегнем?
Попнем ли се на небо – тамо си,
    прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
Дигнем ли се на крилима зориним
    и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
    држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
    и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
    ноћ теби као дан сија,
    тама исто као светлост.

13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
    саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
    силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
    зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
    док сам настајао у тајности,
    док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
    док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
    пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
    Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
    и да их пребројим – ти ми преостајеш.

19 О, кад би погубио опаке, Боже!
    Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
    Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
    и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
    у непријатеље их убрајам.

23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
    испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
24 Види нисам ли на рђавом путу
    и вечним путем ме поведи.

Хоровођи. Давидов Псалам.

139 О, Господе, ти ме проничеш
    и теби сам познат!
Знаш ме и кад седим и кад стојим,
    познајеш ми мисли издалека.
Посматраш ме док ходам, док лежим,
    и свестан си свих мојих путева.
Елем, још ми речи на језику нема,
    а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
Обухваташ ме и спреда и страга,
    руку своју на мене полажеш.
Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
    немоћан сам да га схватим!

Од твог Духа где да одем?
    Од твог лица куда да побегнем?
Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
    спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
Винем ли се зориним крилима
    и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
    придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
    „Тама ће ме свакако прекрити,
    светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
    и ноћ попут дана сија,
    јер и тама ти је као светло!

13 Да, ти си ми нутрину створио,
    саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
    запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
    а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
    док сам био стваран на тајноме месту;
    док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
    у твојој су књизи записани дани моји одређени,
    а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
    Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
    више их је него песка;
а када се пробудим,
    још увек сам са тобом.

19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
    Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
    лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
    Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
    Душмани су они моји!

23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
    окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24 Види да ли идем путем застрањења
    и води ме путем из давнина.