Add parallel Print Page Options

Хоровођи. Давидов. Псалам.

ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
    знаш када седам и када устајем,
    издалека мисли ми разазнајеш.
Видиш када ходам и када лежем,
    знани су ти сви моји путеви.
Још ми реч није на језик дошла,
    а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
С леђа и с лица ме окружујеш,
    на мене си своју руку положио.
То знање ми је сувише чудесно,
    превисоко да бих га докучио.

Куда да одем од Духа твог?
    Куда од тебе да побегнем?
Попнем ли се на небо – тамо си,
    прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
Дигнем ли се на крилима зориним
    и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
    држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
    и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
    ноћ теби као дан сија,
    тама исто као светлост.

13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
    саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
    силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
    зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
    док сам настајао у тајности,
    док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
    док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
    пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
    Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
    и да их пребројим – ти ми преостајеш.

19 О, кад би погубио опаке, Боже!
    Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
    Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
    и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
    у непријатеље их убрајам.

23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
    испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
24 Види нисам ли на рђавом путу
    и вечним путем ме поведи.