Add parallel Print Page Options

Давидов.

Свим срцем ћу ти захваљивати,
    пред анђелима[a] псалме ти певати.
Клањаћу се према твом светом Храму
    и твом Имену захваљивати
    за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
    од свега већим учинио.
Кад сам завапио, услишио си ме,
    душу ми охрабрио и оснажио.

Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
    кад чују речи твојих уста.
Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
    јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
ГОСПОД је на висини,
    али на понизнога обраћа пажњу,
    а охолога издалека препознаје.

Чак и кад сред невоље ходам,
    ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
    против гнева мојих непријатеља,
    твоја десница ме спасава.
ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
    Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
    не остављај своја дела.

Footnotes

  1. 138,1 анђелима Дословно: боговима.

Давидов.

138 Хвалићу те од свег срца,
    пред боговима певаћу ти славопоје!
Клањаћу се у Дому светости твоје;
    хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
    што је изнад свег имена свога диже.
На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
    смелост си ми дао, душу ојачао.

Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
    када чују речи твојих уста!
Опеваће путеве Господње,
    јер је слава Господња велика.

Узвишен је Господ али гледа пониженог,
    а бахатог надалеко препознаје.
Макар се и нашао усред невоље,
    живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
    спашће мене десна рука твоја!
Господ ће ме осветити!
    О, Господе, милост твоја је довека;
    дела својих руку не напуштај!