Add parallel Print Page Options

Крај река вавилонских
    седели смо и плакали
    Сиона се сећајући.
Тамо смо своје лире повешали о врбе.
Јер, тамо они који су нас засужњили
    затражише од нас да певамо,
наши мучитељи затражише да се радујемо:
    »Певајте нам неку песму сионску!«
Како да певамо песму ГОСПОДЊУ у туђој земљи?

Ако те заборавим, Јерусалиме,
    нека моја десница заборави да свира.
Нека ми се језик залепи за непце
    ако те се не будем сећао,
    ако ми Јерусалим не буде радост највећа.

Сети се, ГОСПОДЕ, како је на дан пада Јерусалима
    едомски народ викао:
    »Срушите, до темеља га срушите!«

Кћери вавилонска, која ћеш бити затрта,
    благо оном ко ти врати за оно што си нам учинила,
благо оном ко твоју одојчад
    дограби и смрска је о стену.