Add parallel Print Page Options

Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.

Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
    и нека мој вапај дође до тебе.
Не криј своје лице
    у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
    Кад ти завапим, брзо ме услиши.
Јер, моји дани као дим нестају,
    кости ми као жеравица горе.

Срце ми се као трава разболело и осушило,
    хлеб свој заборављам да једем.
Због свога гласног јаукања
    кост и кожа сам постао.
Сличан сам дивљој птици у пустињи,
    сличан сови међу рушевинама.
Будан лежим,
    сличан самотном врапцу на крову.
Непријатељи ме поваздан вређају,
    ругаоци моје име користе као псовку.
Пепео једем као хлеб
    и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
    јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
    и као трава се сушим.

12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
    и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
    јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
    и жале његов прах.

15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
    сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
    и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
    и неће презрети њихову молбу.

18 Нека се ово запише за будући нараштај,
    па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
    са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
    и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
    и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
    да служе ГОСПОДУ.«

23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
    скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
    Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
    и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
    сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
    и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
    и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
    њихово потомство учврстиће се пред тобом.«

Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.

102 О, Господе, чуј молитву моју
    и мој вапај нек до тебе дође!
Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
    ухо своје пригни мени;
ти пожури,
    услиши ме у дан кад те зовем.

Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.
Од јецања мога силног
    кожа ми се слепила за кости.
На пустињску буљину личим
    и на ћука с рушевина пустих!
Будан лежим,
    постао сам птица што самује на крову.
Поваздан ми се ругају душмани,
    именом мојим проклињу они што ме руже.
Пепео једем као да је хлеб;
    то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
    јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
    ја сам као трава спарушена.

12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
    спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
    јер је време да га помилујеш,
    јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
    жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
    и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
    и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
    њихове вапаје презрети неће.

18 Нек се то запише за нараштај нови,
    за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
    с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
    и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
    и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
    и царства да Господу служе.

23 Сред живота снагу ми је одузео
    и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
    кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
    и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
    и све ће се исхабати као изношена одећа,
    изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
    веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
    и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“

Psalm 102[a]

A prayer of an afflicted person who has grown weak and pours out a lament before the Lord.

Hear my prayer,(A) Lord;
    let my cry for help(B) come to you.
Do not hide your face(C) from me
    when I am in distress.
Turn your ear(D) to me;
    when I call, answer me quickly.

For my days vanish like smoke;(E)
    my bones(F) burn like glowing embers.
My heart is blighted and withered like grass;(G)
    I forget to eat my food.(H)
In my distress I groan aloud(I)
    and am reduced to skin and bones.
I am like a desert owl,(J)
    like an owl among the ruins.
I lie awake;(K) I have become
    like a bird alone(L) on a roof.
All day long my enemies(M) taunt me;(N)
    those who rail against me use my name as a curse.(O)
For I eat ashes(P) as my food
    and mingle my drink with tears(Q)
10 because of your great wrath,(R)
    for you have taken me up and thrown me aside.
11 My days are like the evening shadow;(S)
    I wither(T) away like grass.

12 But you, Lord, sit enthroned forever;(U)
    your renown endures(V) through all generations.(W)
13 You will arise(X) and have compassion(Y) on Zion,
    for it is time(Z) to show favor(AA) to her;
    the appointed time(AB) has come.
14 For her stones are dear to your servants;
    her very dust moves them to pity.
15 The nations will fear(AC) the name of the Lord,
    all the kings(AD) of the earth will revere your glory.
16 For the Lord will rebuild Zion(AE)
    and appear in his glory.(AF)
17 He will respond to the prayer(AG) of the destitute;
    he will not despise their plea.

18 Let this be written(AH) for a future generation,
    that a people not yet created(AI) may praise the Lord:
19 “The Lord looked down(AJ) from his sanctuary on high,
    from heaven he viewed the earth,
20 to hear the groans of the prisoners(AK)
    and release those condemned to death.”
21 So the name of the Lord will be declared(AL) in Zion
    and his praise(AM) in Jerusalem
22 when the peoples and the kingdoms
    assemble to worship(AN) the Lord.

23 In the course of my life[b] he broke my strength;
    he cut short my days.(AO)
24 So I said:
“Do not take me away, my God, in the midst of my days;
    your years go on(AP) through all generations.
25 In the beginning(AQ) you laid the foundations of the earth,
    and the heavens(AR) are the work of your hands.(AS)
26 They will perish,(AT) but you remain;
    they will all wear out like a garment.
Like clothing you will change them
    and they will be discarded.
27 But you remain the same,(AU)
    and your years will never end.(AV)
28 The children of your servants(AW) will live in your presence;
    their descendants(AX) will be established before you.”

Footnotes

  1. Psalm 102:1 In Hebrew texts 102:1-28 is numbered 102:2-29.
  2. Psalm 102:23 Or By his power