Add parallel Print Page Options

Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.

Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
    и нека мој вапај дође до тебе.
Не криј своје лице
    у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
    Кад ти завапим, брзо ме услиши.
Јер, моји дани као дим нестају,
    кости ми као жеравица горе.

Срце ми се као трава разболело и осушило,
    хлеб свој заборављам да једем.
Због свога гласног јаукања
    кост и кожа сам постао.
Сличан сам дивљој птици у пустињи,
    сличан сови међу рушевинама.
Будан лежим,
    сличан самотном врапцу на крову.
Непријатељи ме поваздан вређају,
    ругаоци моје име користе као псовку.
Пепео једем као хлеб
    и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
    јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
    и као трава се сушим.

12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
    и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
    јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
    и жале његов прах.

15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
    сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
    и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
    и неће презрети њихову молбу.

18 Нека се ово запише за будући нараштај,
    па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
    са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
    и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
    и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
    да служе ГОСПОДУ.«

23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
    скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
    Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
    и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
    сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
    и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
    и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
    њихово потомство учврстиће се пред тобом.«

Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.

102 О, Господе, чуј молитву моју
    и мој вапај нек до тебе дође!
Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
    ухо своје пригни мени;
ти пожури,
    услиши ме у дан кад те зовем.

Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.
Од јецања мога силног
    кожа ми се слепила за кости.
На пустињску буљину личим
    и на ћука с рушевина пустих!
Будан лежим,
    постао сам птица што самује на крову.
Поваздан ми се ругају душмани,
    именом мојим проклињу они што ме руже.
Пепео једем као да је хлеб;
    то што пијем са сузама мешам,
10 због твог гнева и љутине твоје;
    јер си ме подигао, па онда бацио.
11 Као сенка бледе дани моји,
    ја сам као трава спарушена.

12 А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
    спомињеш се кроз нараштај сваки.
13 Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
    јер је време да га помилујеш,
    јер је дошло време одређено.
14 Јер слуге твоје воле му зидине,
    жао им је његових руина.
15 Дрхтаће народи од имена Господњег
    и од твоје славе сви цареви земаљски;
16 јер ће Господ да изгради Сион
    и објави се у његовој слави;
17 када чује молитву јадника
    њихове вапаје презрети неће.

18 Нек се то запише за нараштај нови,
    за народ саздан да Господа слави!
19 Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
    с небеса ће земљу да погледа;
20 чуће ропац заточених
    и од смрти спасти осуђенике;
21 да објави са Сиона име Господње
    и хвалу своју у Јерусалиму;
22 када се заједно окупе народи,
    и царства да Господу служе.

23 Сред живота снагу ми је одузео
    и дане ми прекратио!
24 Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
    кад већ живиш од рода до рода!
25 Ти си у почетку утемељио земљу,
    и небеса су дело твојих руку.
26 Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
    и све ће се исхабати као изношена одећа,
    изменићеш их као одећу и проћи ће.
27 А ти си увек исти,
    веку твоме нигде краја нема.
28 Синови твојих слугу живеће
    и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“