Add parallel Print Page Options

Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
    Зашто се кријеш у временима невоље?

Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
    они се хватају у сплетке које је смислио.
Опаки се пожудом свога срца хвали,
    лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
Опаки у својој надмености Бога не тражи,
    нема места за Бога у његовим наумима.
Путеви су му увек успешни,
    надмен је и далеко су од њега твоји закони,
    презире све своје душмане.
Мисли: »Нећу посрнути.
    Никад ме неће задесити зло.«
Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
    под језиком му мука и несрећа.
У заседи лежи покрај села,
    из потаје убија недужнога,
    очима вреба жртве.
У заседи лежи као лав у брлогу,
    у заседи лежи да сиромаха ухвати,
    да га у мрежу ухвати и одвуче.
10 Жртве се руше, сатрвене,
    под његовом снагом падају.
11 А он мисли: »Заборавио је Бог.
    Сакрио је лице и никад ништа не види.«

12 Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
    Сиромахе не заборави!
13 Зашто да опаки презире Бога?
    Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
14 Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
    у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
    ти сирочади помажеш.
15 Сломи руку опакоме и зломе,
    казни његову опакост, да се више не нађе.

16 ГОСПОД је Цар заувек и довека!
    Нестаће незнабошци из његове земље.
17 Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
    охрабрујеш их и помно слушаш.
18 Браниш права сирочади и потлачених,
    да их смртник више не застрашује.