Add parallel Print Page Options

Мудрост

Бољи је углед него скупоцен мирис и дан смрти него дан рођења.

Боље је ићи у кућу где је жалост него у кућу где је гозба. Јер, смрт је усуд сваког човека и ко је жив, нека то прими к срцу.

Боља је туга него смех, јер тужно лице чини срце бољим.

Мудар је у мислима у кући где је жалост, а безумници у кући где је весеље.

Боље је слушати покуду мудрога него славопојку безумникâ.

Као праскање трња под лонцем, такав је безумников смех.

И то је испразност.

Изнуда чини мудрог човека лудим. Мито квари ум.

Бољи је крај нечега него почетак. Стрпљивост је боља од охолости.

Не жури да се разгневиш, јер гнев борави у недрима безумникâ.

10 Немој да питаш: »Зашто је некада било боље него сада?« јер то није мудро питање.

11 Мудрост је, као и наследство,[a] добра и на корист онима који живе под сунцем. 12 Мудрост је заштита као што је и новац заштита, али предност знања је у овоме: мудрост чува живот оном ко је има.

13 Погледај Божије дело: ко може да исправи оно што је он искривио?

14 У време благостања, буди срећан, а у време зла размишљај: Бог је створио и једно и друго, да човек не открије ништа о својој будућности.

15 У овом свом испразном животу видео сам свашта: и праведника како пропада упркос својој праведности и опакога како дуго живи упркос својој опакости.

16 Не буди преправедан ни премудар – зашто да се уништаваш? 17 Не буди превише опак, а не буди ни безуман – зашто да умреш пре времена? 18 Добро је да држиш једно, али ни друго да не испушташ из руке, јер ко се боји Бога, избегава крајности[b].

19 Мудрост чини мудрога моћнијим од десет моћника у неком граду.

20 Нема на земљи таквог праведника који чини само добро и никад не згреши.

21 Не обраћај пажњу на сваку реч коју људи изрекну, јер ћеш можда чути како те твој слуга проклиње 22 – а и сâм знаш колико си пута ти проклињао друге.

23 Све сам ово проверио мудрошћу. Рекох: »Хоћу да будем мудар« – али то је било ван мог домашаја. 24 Што постоји, ван домашаја је и сувише дубоко – ко то да открије?

25 Покушах да спознам, истражим и схватим мудрост и смисао ствари и да спознам опакост безумља – а безумље је лудост.

26 Открих да је од смрти горча жена чије срце је клопка и мрежа, а руке окови. Ко је Богу мио, измаћи ће јој, али грешника ће ухватити.

27 Ево, ово сам открио – говори Проповедник. Мало-помало, да откријем смисао ствари, 28 док сам још трагао а ништа нисам налазио, нашао сам једног човека међу хиљаду, а међу свима њима нисам нашао ниједну жену. 29 Само ово сам открио: Бог је створио човека честитим, али људи се дадоше у потрагу за многим сплеткама.

Footnotes

  1. 7,11 Мудрост … наследство Овај текст на хебрејском може да значи и »мудрост с наследством је«.
  2. 7,18 избегава крајности Овај израз на хебрејском може да значи и »држи се оба савета«.

Мудрост

Боље је добро име од доброг мирисног уља
    и дан смрти од дана рођења.
Боље је ићи у кућу ожалошћених
    него у кућу где је гозба,
јер је то крај сваком човеку.
    Нека то срцем својим пригрли ко живи.
Од смеха је стрепња боља
    јер је у тужном лицу милина срцу.
Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
    а срце безумника у кући где је гозба.
Боље је слушати прекор мудрог
    него кад неко слуша песму безумника.
Наиме, смех безумника
    је попут праскања трновог грања под лонцем,
    али и то је пролазно.

Насиље и мудрог чини лудим,
    а у миту срце огрезне.

Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
    и дуготрпељивост од бахатости.
Не нагли духом до јарости,
    јер јарост почива у недрима безумника.

10 Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
    јер такво питање није мудро.

11 Мудрост је добра као и наследство
    и на корист је онима које сунце обасјава.
12 Јер је у мудрости заклон
    као што је у новцу заклон,
али је предност познавања мудрости у томе
    што чува живот мудрих.

13 Размисли о делу Божијем:

ко је то кадар да исправи
    оно што он искриви?
14 У дану добрих ствари и ти добар буди,
    а у дану лоших ствари размисли о овом:
Бог је начинио обоје с разлогом,
    да човек не зна шта ће бити након њега.

15 Баш сам свашта видео у данима своје пролазности:

праведника који страда у својој праведности
    и неправедника који истрајава у својој неправедности.
16 Не буди претерано праведан
    и не чини себе премудрим.
        Зашто би се упропастио?
17 Не буди претерано зао
    и не буди луд.
        Зашто би умро кад ти време није?
18 Добро је да се држиш овог савета,
    а и претходни не испуштај из руке.
    Јер ко се боји Бога спасава се од свега.

19 Мудрост мудроме пружа више снаге
    него десеторици владара што су у граду.

20 Стварно, нема на земљи праведног човека
    који чини добро и не греши.

21 Елем, не мари за приче што их људи причају,
    да не би чуо како те твој слуга куне.
22 Јер, срце твоје зна
    да си често и ти клео друге.

23 И све сам то искушао мудрошћу, па рекох:

„Бићу мудар!“
    Али, то је било далеко од мене.
24 Шта год да се збива је далеко и предубоко.
    Ко ће то да докучи?
25 Тако сам срцем настојао да сазнам,
    да истражим, да нађем мудрост и смисао,
да откријем глупост неправде
    и лудост безумља.

26 И открио сам да је жена,
    која је као замка и чије је срце мрежа,
од смрти горча
    и да су јој руке као ланци.
Богоугодник од ње бежи
    док грешника она хвата.

27 Гле, то сам открио – говори проповедник –

док сам ствари по ствари тражио смисао,
28     за којим истрајно трагам душом
    и не налазим га:
од њих хиљаду човека једног сам нашао,
    али жену међу свим овима нашао нисам.
29 Ето, једно сам открио:
    Бог је људе створио честитима,
    али они којекакве сплетке траже.