Add parallel Print Page Options

Видех под сунцем још једно зло које тешко притиска људе: Бог дâ човеку богатство, имање и част, па има све што му срце жели, али му Бог не дâ да у томе ужива, него у томе ужива туђинац. То је испразност и тешко зло. Може човек да има стотину деце и да живи много година, али, колико год поживео, ако не ужива у свом благостању, таман да живи довека, кажем: и мртворођенчету је боље него њему. Мртворођенче дође као дашак, у тами оде и тама му обавије име. И мада никад није видело сунца и ништа није сазнало, спокојније је од оног човека таман да овај поживи и двапут по хиљаду година, а не ужива у свом благостању. Јер, сви иду на исто место.

Сав је човеков мукотрпни труд за његова уста, али глад никако да му се утоли.

Каква је предност мудрога над безумником? Шта сиромах има од тога што зна како да се понаша пред другима?

Боље је оно што очи виде него лутање жудње. И то је испразност – трчање за ветром.

10 Што је било, већ има име. Тако се зна и шта је човек – да не може да се парничи с моћнијим од себе.

11 Што више речи, то више испразности, па каква је човеку корист од тога? 12 Јер, ко зна шта је добро за човека у његовом животу, за оно мало испразних дана који му прођу као сенка? Ко му може рећи шта ће бити под сунцем после њега?