Add parallel Print Page Options

Угњетавање, мукотрпан труд, пријатељство

Онда поново погледах свеколико угњетавање које се одиграва под сунцем: Видех сузе угњетених, а никога да их утеши. Сила је била на страни њихових угњетача, а никога да их утеши. Стога закључих да су мртви срећнији од живих.

Боље него и једнима и другима ономе је ко још није био, ко није видео злодела која се чине под сунцем.

И видех да сав мукотрпни труд и свако успешно дело извиру из човекове зависти према ближњему. И то је испразност – трчање за ветром.

Безумник скрсти руке и самога себе изједа[a].

Боље једна прегршт мира него две прегршти мукотрпног труда и трчања за ветром.

И опет видех испразност под сунцем: Човек, сам самцат – нема ни сина ни брата – мукотрпно се труди без краја и конца, очи никако да му се насите богатства, а он се не пита: »За кога се то ја мукотрпно трудим и себе лишавам задовољства?« И то је испразност – тешка мука!

Двојици је боље него једноме, јер имају добру награду за свој труд. 10 Ако један падне, онај други ће му помоћи да се дигне. А јадан је онај ко падне, а нема никога да му помогне да се дигне.

11 И ако двојица заједно легну, грејаће један другога. А како да се један сам угреје?

12 Једнога је лако савладати, а двојица се могу одупрети. И уже од три струка није лако прекинути.

Испразност напредовања

13 Бољи је сиромашан а мудар младић, него стар а безуман цар који више не прихвата савет.

14 Младић је изашао из тамнице, да постане цар, иако се родио сиромашан у свом царству. 15 Видео сам како сви живи под сунцем иду за младићем, царевим наследником: 16 нигде краја онима који су га подржавали. Али касније нису били задовољни њиме. И то је испразност – трчање за ветром.

Footnotes

  1. 4,5 скрсти руке … изједа Овај текст на хебрејском може да значи и »скрсти руке, а ипак једе месо«.

Тлачење, мукотрпан рад, усамљеност

Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском:

И гле, сузе потлачених,
    а за њих нема тешитеља!
Нема тешитеља
    за оне под силом руке тлачитеља.
Хвалио сам мртве,
    оне већ преминуле
више него живе,
    који су још у животу.
И од једних и од других
    боље је ономе ко се родио није,
ономе који није видео злодело
    које се чини под капом небеском.

Елем, размишљао сам о сваком труду, свакој вештини у послу: због тога свако завиди ближњему своме. А и то је пролазно и јурење ветра.

Безумник прекрсти своје руке
    и онда једе себе самог.
Боља је једна пуна шака, а у миру
    него обе пуне шаке у муци
    и јурењу ветра.

Опет сам размишљао о пролазности под капом небеском:

Човек самац, без друга,
    без сина и брата поред себе,
али нема краја његовом мукотрпном раду.
    Очи му никада нису сите блага, па се вајка:
„За кога ја то радим,
    души својој ускраћујем срећу?“
И то је пролазно
    и тегобан је задатак.

Двојици је боље него једном,
    јер имају добру корист од свог труда.
10 Јер, падне ли један,
    друг његов ће га подигнути.
И јао оном који падне,
    а нема друга да га подигне!
11 Елем, топло им је кад леже удвоје,
    а како ће се један угрејати?
12 И ако неко надвлада једнога,
    двојица могу тог да надвладају.
Тек, троструко се уже не искида брзо.

И бољитак је пролазан

13 Бољи је сиромашан, а мудар младић, од будаластог и остарелог цара што се више не да саветовати. 14 Јер он је изашао из затвора и зацарио се, а у свом се царству родио као сиромах. 15 Посматрао сам све живо што хода под капом небеском и видео да пристају уз овог другог, уз младића који ће га наследити. 16 Небројени је сав тај народ, сви који су били пред њима. Али они што долазе после неће му се радовати. И то је пролазно и јурење ветра.