Све је испразно

1 Речи Проповедника, сина Давидовог, цара у Јерусалиму:

² Испразност над испразношћу! – говори Проповедник. Испразност над испразношћу! Све је испразност! ³ Каква је корист човеку од свег његовог мукотрпног труда под сунцем? ⁴ Поколење оде и поколење дође, а земља остаје довека. ⁵ Сунце изађе и зађе, па хита назад, на место одакле излази. ⁶ Ветар дува на југ, па окрене на север, витла уоколо-наоколо, па опет назад. ⁷ Све реке теку у море, а море се не препуни. Одакле реке долазе, онамо се и враћају. ⁸ Све је заморно, толико да не може да се искаже. Око не може да се нагледа, ни ухо да се наслуша.

⁹ Што је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити – нема ништа ново под сунцем. ¹⁰ Има ли ишта за шта би се могло рећи: »Гле, ово је ново!«? И то је већ било, давно пре нашег времена. ¹¹ Нема сећања на оно што је било пре, нити ће бити сећања на оно што ће тек бити међу онима који ће бити после.

Испразност мудрости

¹² Ја, Проповедник, био сам цар над Израелом у Јерусалиму. ¹³ Одлучио сам да истражим и испитам, помоћу мудрости, све што се чини под небом. Какав је тежак задатак Бог дао људима да се с њим муче! ¹⁴ Видео сам све што се чини под сунцем: све је испразност – трчање за ветром. ¹⁵ Што је криво, не може да се исправи; чега нема, не може да се изброји.

¹⁶ Мислио сам: »Ево, надрастао сам и надмашио у мудрости све који су владали над Јерусалимом пре мене. Стекао сам много мудрости и знања.«

¹⁷ Стога сам одлучио да сазнам у чему је предност мудрости над лудошћу и безумљем, али увидех да је и то само трчање за ветром. ¹⁸ Јер, где је много мудрости, много је и јада, и што је више знања, више је и бола.