Пословице 7

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁶ С прозора своје куће једном сам гледао
    напоље кроз решетку
⁷ и видео међу лаковернима,
    приметио међу младићима,
    младића без памети.
⁸ Ишао је улицом крај њеног угла,
    запутивши се у правцу њене куће,
⁹ у сутон, док је дан измицао,
    а ноћна се спуштала тмина.
¹⁰ У сусрет му изађе жена
    у блудничким хаљинама и с преваром у срцу.
¹¹ Била је наметљива и дрска,
    ноге јој се нису могле задржати у кући –
¹² час на улици, час на тргу,
    код сваког угла је вребала.
¹³ Она га ухвати и пољуби,
    па му бестидно рече:
¹⁴ »Имам код куће меса од жртава за заједништво –
    данас сам испунила своје завете.
¹⁵ Зато сам ти изашла у сусрет,
    потражила те и нашла.
¹⁶ Пресвукла сам свој лежај
    бојеним чаршавима од египатског платна,
¹⁷ постељу намирисала
    смирном, алојем и циметом.
¹⁸ Хајде да водимо љубав до јутра,
    да се сладимо љубављу.
¹⁹ Мужа ми нема код куће,
    на далек пут је отишао.
²⁰ Понео је са собом кесу пуну новца
    и неће се вратити до пуног месеца^[a].«
²¹ Убедљивим речима наговори га,
    заведе га уснама умилним.
²² Он сместа пође за њом,
    као што во иде на клање,
као јелен који упадне у замку,
²³     где му стрела прободе јетру,
као птица која улеће у клопку,
    не знајући да ће га то живота стајати.

²⁴ Стога ме чујте, синови,
    обратите пажњу на моје речи.
²⁵ Не дајте да вам срце скрене на њене путеве,
    немојте да залутате на њене стазе.
²⁶ Многе жртве је она оборила,
    силно је мноштво оних које је убила.
²⁷ Кућа јој је друм који води у Шеол,
    доле у одаје смрти.