Пословице 31

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² »Сине мој, сине утробе моје,
    сине завета мојих,
³ не троши снагу на жене,
    своју крепкост на оне што доносе пропаст царевима.

¹⁰ Ко да нађе жену врсну?
    Много је вреднија она од рубина.
¹¹ Муж се свим срцем у њу узда
    и ни у каквим добрима не оскудева.
¹² Она му чини добро, а не зло
    свих дана свога живота.
¹³ Пажљиво бира вуну и лан
    и рукама ради с вољом.
¹⁴ Попут трговачке лађе,
    издалека доноси храну.
¹⁵ Док је још мрак, устаје
    да нахрани укућане
    и слушкињама одреди послове.
¹⁶ Промишљено изабере њиву, па је купи,
    од своје зараде засади виноград.
¹⁷ На посао приања свом снагом
    и рукама вредно ради.
¹⁸ Када види да је зарада добра,
    светиљку ни ноћу не гаси.
¹⁹ Рукама се хвата преслице,
    прстима вретено држи.
²⁰ Широке је руке према сиромаху
    и руку пружа убогоме.
²¹ Кад пада снег, за укућане не страхује,
    јер сви су топло обучени.
²² За своју постељу шије покриваче,
    себе у танак лан и пурпур облачи.
²³ Мужа јој поштују на градској капији,
    где седи међу старешинама земље.
²⁴ Ланену одећу шије и продаје,
    а трговце снабдева тканицама.
²⁵ Снагом и чашћу је заогрнута,
    па се смеје данима будућим.
²⁶ С мудрошћу говори,
    а на језику јој поука с љубављу.
²⁷ На владање укућана будно пази
    и никад залудна не седи.
²⁸ Деца устају пред њом и зову је срећном,
    а тако и муж, хвалећи је:
²⁹ »Многе жене врсно раде,
    али ти их све надмашујеш.«
³⁰ Љупкост је варава и лепота пролазна,
    али жена која се боји ГОСПОДА, за похвалу је.
³¹ Награди је за оно што је учинила
    и нека јој дела донесу хвалу на градској капији.