Add parallel Print Page Options

19 Бољи је сиромах чији је живот беспрекоран
    него безумник чије су речи изопачене.

Ревност без знања не ваља,
    и ко жури, промашује пут.

Безумље упропашћује човеку живот,
    а он се у срцу љути на ГОСПОДА.

Богатство доноси много пријатеља,
    а сиромаха и пријатељ напушта.

Лажни сведок неће проћи некажњено,
    и ко шири лажи, неће умаћи.

Владару се многи улагују
    и свако је пријатељ дарежљивом човеку.

Сиромаха мрзе сви његови рођаци,
    а колико га се тек клоне другови!
Иако их преклињући тражи,
    не налази их.

Ко стиче разборитост, воли себе,
    и ко чува умност, наћи ће срећу.

Лажни сведок неће проћи некажњено,
    и ко шири лажи, пропашће.

10 Безумнику не приличи да живи у раскоши,
    а још мање робу да влада над кнежевима.

11 Разборитост човеку доноси стрпљење;
    на част му је кад пређе преко увреде.

12 Царев бес је попут лавље рике,
    а његова наклоност као роса на трави.

13 Безуман син је пропаст за оца,
    а свадљива жена вода која непрестано капље.

14 Кућа и богатство наслеђују се од родитеља,
    а разборита жена је од ГОСПОДА.

15 Лењост доноси дубок сан
    и докон човек остаје гладан.

16 Ко се држи заповести, чува свој живот,
    а ко не мари како живи, погинуће.

17 Ко се смилује сиромаху, ГОСПОДУ позајмљује,
    и он ће му платити за његово добро дело.

18 Стегом васпитавај свога сина док има наде;
    не буди саучесник у његовој смрти.

19 Нагао човек сносиће казну;
    ако га једном избавиш, мораћеш поново.

20 Слушај савет и прихватај стегу,
    па ћеш на крају постати мудар.

21 Човек има многе замисли,
    али оно што ГОСПОД науми, то се остварује.

22 Похлепа човекова на срамоту му је;
    боље је бити сиромах, него лажљивац.

23 Страх од ГОСПОДА води у живот;
    ко га је пун, спокојан је и зло га не сналази.

24 Лењивац умочи руку у чинију,
    али га мрзи да је врати до уста.

25 Удари ругаоца, и лаковерни ће се научити памети;
    прекори умнога, и он ће стећи знање.

26 Син који пљачка оца и тера мајку из куће,
    изазива бруку и срамоту.

27 Престани да слушаш поуку, сине мој,
    па ћеш одлутати од речи знања.

28 Покварен сведок руга се правди
    и уста опаких гутају зло.
29 Казне су спремне за ругаоце
    и ударци за леђа безумникâ.

19 Бољи је и сиромах што честито живи,
    него човек нечистих усана и безумник.

И човек без знања је опак
    и онај што срља, тај лута.

Лудост човеку подрива пут
    и срце му се на Господа гневи.

Богатство доноси много пријатеља,
    а сиромах је напуштен од свог пријатеља.

Лажљив сведок неће проћи без казне
    и ко лажи шири избавити се неће.

Многи се додворавају великодушном
    и сви су пријатељи са дарежљивим.

Сиромаха мрзе сва браћа његова,
    његови га пријатељи још више напуштају!
Он их тражи,
    дозива их, а њих нема.

Ко срце испитује, самог себе воли;
    ко се држи разборитости проналази добро.

Лажљив сведок неће проћи без казне,
    настрадаће тај што лажи шири.

10 Будаластом раскош не пристаје,
    а камоли слузи да влада главарима.

11 Човекова обазривост чува га од срџбе,
    на част му је да пређе преко увреде.

12 Царева је срџба лавић који риче,
    а његова наклоност је ко роса по трави.

13 Безуман син упропаштава оца свога,
    а женине су свађе као стално прокишњавање.

14 Кућа и имање наследство су од отаца,
    а од Господа је жена обазрива.

15 Лењост води у дубоки сан,
    а докони ће гладовати.

16 Живот свој чува ко заповест држи,
    а умреће онај ко презире путеве своје.

17 Господу позајмљује ко даје сиромаху,
    он ће да му узврати за то доброчинство.

18 Сина свога кажњавај докле има наде,
    али срцем не пожели да га до смрти доведеш.

19 Бесан човек плаћа глобу
    и ако га од ње спасеш, мораћеш то поново да радиш.

20 Слушај савет и прихвати укор
    да постанеш мудар у зрелим данима.

21 У срцу човека многе су намере,
    али Господњи се наум остварује.

22 Оданост је пожељна за човека[a];
    боље и сиромашан него лажљив.

23 Богобојазност значи живот,
    па испуњен човек почива непохаран злом.

24 Ленштина умаче руку у чанак,
    али је устима својим не приноси.

25 Шибај подругљивца па ће лаковерни постати мудар,
    прекори разумног и схватиће поуку.

26 Ко оца злоставља и тера мајку,
    син је који доноси бруку и срамоту.

27 Сине, престани, и слушај укор
    да не застраниш од поука знања.

28 Безвредан се сведок руга правди
    и уста злих људи прождиру злобу.

29 За подсмеваче спремљена је казна
    и батина за леђа безумника.

Footnotes

  1. 19,22 Овај део стиха може да се преведе и овако: Човеку је на срамоту његова похлепа.