Add parallel Print Page Options

15 Благ одговор одвраћа јарост,
    а груба реч изазива гнев.

Језик мудрих хвали знање,
    а уста безумних сипају глупости.

Очи ГОСПОДЊЕ свуда су
    и мотре и на зле и на добре.

Здрав језик је дрво живота,
    а покварен језик крши дух.

Глупан презире очеву стегу,
    а ко прихвата прекор, разборит је.

Велико благо је у праведниковој кући,
    а опаком зарада доноси невољу.

Усне мудрих шире знање,
    али срце безумних није такво.

ГОСПОДУ су одвратне жртве опаких,
    а миле су му молитве честитих.

ГОСПОДУ је одвратан пут опакога,
    а он воли оног ко иде за праведношћу.

10 Строга стега чека оног ко крене странпутицом,
    а ко мрзи прекор, погинуће.

11 Шеол и Авадон голи су пред ГОСПОДОМ,
    а некмоли људска срца.

12 Ругалац не воли оног ко га прекорева;
    он мудрога не пита за савет.

13 Весело срце разведрава лице,
    а бол у срцу сатире дух.

14 Срце умнога тражи знање,
    а уста безумних хране се глупошћу.

15 Сиромаху је сваки дан рђав,
    а веселом срцу гозба је непрестана.

16 Боље је мало са страхом од ГОСПОДА
    него велико благо с немиром.
17 Бољи је оброк од поврћа где је љубав
    него утовљен во где је мржња.

18 Нагао човек сеје раздор,
    а стрпљив човек смирује свађу.

19 Лењивчев пут запречен је трњем,
    а стаза честитога друм је простран.

20 Мудар син доноси радост оцу,
    а безуман презире мајку.

21 Глупост радује човека без памети,
    а уман човек иде правим путем.

22 Где нема савета, науми пропадају,
    а где је много саветника, успевају.

23 Човек се радује када дâ прикладан одговор
    – како је добра реч у право време!

24 Разборитоме стаза живота води навише,
    да га сачува силаска у Шеол.

25 ГОСПОД руши кућу охолога,
    а учвршћује међе удовичине.

26 ГОСПОДУ су одвратне мисли злога,
    а миле су му мисли чистих.

27 Ко се лакоми на непоштен добитак, доноси невољу укућанима,
    а ко мрзи мито, живеће.

28 Срце праведника одмерава одговор,
    а уста опаких сипају зло.

29 ГОСПОД је далеко од опаких,
    а молитве праведникâ чује.

30 Сјај у очима радује срце,
    а радосна вест крепи кости.

31 Ко послуша прекор који спасава живот,
    пребиваће међу мудрима.

32 Ко не мари за стегу, самог себе презире,
    а ко слуша прекор, стиче умност.

33 Страх од ГОСПОДА учи човека мудрости,
    а понизност долази пре части.