Add parallel Print Page Options

14 Мудра жена гради свој дом,
    а безумна га својим рукама руши.

Ко живи честито, боји се ГОСПОДА,
    а ко поступа преварно, презире га.

Безумник добија батине због охолог говора,
    а речи мудрих штите их.

Где нема волова, празне су јасле,
    а снага вола даје обилну жетву.

Истинољубив сведок не лаже,
    а лажни сведок сипа лажи.

Ругалац тражи мудрост, али је не налази,
    а проницљив човек лако долази до знања.

Држи се даље од безумника,
    јер нећеш наћи знања у његовим речима.

Мудрост разборитога је у томе
    што су му поступци промишљени,
    а глупост безумних је обмана.

Безумници се ругају жртви за кривицу,
    а међу честитима је наклоност.

10 Срце зна свој чемер и своју радост,
    и други у томе нема удела.

11 Кућа опаких биће разорена,
    а шатор честитих ће опстати.

12 Има пут који човеку изгледа прав,
    а на крају води у смрт.

13 Срце и у смеху може да боли,
    а радост се на крају изроди у жалост.

14 Отпадник ће платити за своје поступке,
    а добар човек биће награђен за своје.

15 Лаковеран човек све верује,
    а разборит промишља своје кораке.

16 Мудар човек се боји и клони се зла,
    а безумник иде даље пун поуздања.

17 Нагао човек понаша се безумно,
    а смутљивац је омражен.

18 Лаковерни наслеђују глупост,
    а разборити су овенчани знањем.

19 Зли ће се поклонити пред добрима
    и опаки пред капијама праведниковим.

20 Сиромах је мрзак и својим ближњима,
    а богаташ има много пријатеља.
21 Ко презире ближњега, чини грех,
    а благословен је ко се смилује убогима.

22 Зар нису на странпутици они који снују зло?
    А који снују добро, налазе љубав и истину.

23 Сваки тежак рад доноси добит,
    а брбљање води у сиромаштво.

24 Богатство је круна на глави мудрих,
    а глупост безумних само је глупост.

25 Истинољубив сведок спасава животе,
    а лажни сведок говори лажи.

26 Ко се боји ГОСПОДА, има чврсту тврђаву
    и она је уточиште његовој деци.

27 Страх од ГОСПОДА врело је живота
    јер човека одвраћа од замки смрти.

28 Царева слава је у мноштву народа,
    а владар без поданика пропада.

29 Стрпљив човек има велику умност,
    а нагао човек показује безумље.

30 Здрав дух даје живот телу,
    а од зависти труну кости.

31 Ко тлачи сиромаха, вређа његовог Творца,
    а ко се смилује убогоме, указује му част.

32 Опакога обара његово зло,
    а праведник и у смрти налази уточиште.

33 Мудрост почива у срцу умнога,
    а за њу се не зна међу безумнима.

34 Праведност узвисује народ,
    а грех је срамота сваком народу.

35 Цару је мио мудар слуга,
    а на срамотног се гневи.