7 Како су љупка стопала твоја у сандалама,
    о, ћерко великашка!
Облине бокова твојих су као драгуљи,
    као рукотворина уметника.
² Пупак ти је ко округли пехар
    коме никад не зафали вина;
стомак ти је ко снопић пшенице
    окружен љиљанима.
³ Груди су твоје као ланад,
    близанци срнини.
⁴ Врат ти је као кула од слоноваче,
    очи језерца Есевона на вратима ватравимским;
нос ти је као кула ливанска
    што гледа на Дамаск.
⁵ Глава је твоја попут Кармила,
    коса ти је као царски скерлет.
    У локне се твоје цар уплео.
⁶ Како си лепа!
    Како си љупка вољена у својим чарима!
⁷ Стас ти је као дрво палме,
    а груди ти ко гроздови.
⁸ Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,
    држао се за стабљике њеног воћа.“
Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,
    дах носа твога ко мирис јабука.
⁹     Уста су твоја као добро вино.

Оно глатко клизи моме вољеноме,
    оно нежно цури са усана оних што спавају.
¹⁰ Ја припадам моме вољеноме,
    а он за мном жуди.
¹¹ Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,
    хајде да ноћимо по селима!
¹² Дигнимо се рано, хајдемо у винограде
    да видимо је ли пропупила лоза,
да ли се расцветала,
    јесу ли се расцветали нарови.
    И тамо ћу ти дати љубав своју.
¹³ Мандрагоре одишу мирисом,
    а на вратима је нашим све пробрано воће.
А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,
    о, вољени мој!