Add parallel Print Page Options

Мушкарац

Дођох у свој врт, сестро моја, невесто.
    Берем смирну своју и зачине своје,
једем саће своје и мед свој,
    пијем вино своје и млеко своје.

Јерусалимке

Једите, пријатељи, пијте
    и опијте се љубављу.

Жена

Спавала сам, али срце ми будно.
    Одједном глас! Мој драги куца!
»Отвори ми, сестро моја, драгано моја,
    голубице моја, савршена моја,
јер глава ми је пуна росе,
    коса ноћне влаге.«
Скинула сам одећу –
    зар да је опет облачим?
Ноге сам опрала –
    зар да их опет прљам?
Мој драги провуче руку кроз отвор,
    и сва ми утроба устрепта за њим.
Устадох да отворим драгоме свом,
    а из руку ми прокапа смирна,
течна смирна из прстију,
    на ручке преворнице.
Отворих драгоме свом,
    а он се већ окренуо и нестао.
Душа ми клону што је отишао[a].
    Потражих га, али га не нађох;
    позвах га, али он се не одазва.
Нађоше ме стражари који обилазе град.
    Истукоше ме и израњавише
    и огртач ми свукоше чувари зидина.

Заклињем вас, кћери јерусалимске,
    нађете ли драгога мога,
реците му
    да сам болна од љубави.

Јерусалимке

Што је твој драги бољи од других,
    најлепша међу женама?
Што је твој драги бољи од других,
    да нас тако заклињеш?

Жена

10 Мој драги је сјајан и румен;
    истиче се међу десет хиљада.
11 Глава му злато најчистије,
    коса кудрава,
    црна као гавран.
12 Очи му као голубице
    поред вода текућих,
млеком опране,
    као драгуљи усађене.
13 Образи му као леје зачина,
    леје биља мирисног.
Усне му љиљани
    из којих капље смирна.
14 Руке му шипке од злата
    с умецима од јасписа.
Груди му као плоча слоноваче
    лазулитима обложена.
15 Ноге му стубови од алабастера
    на подножја од злата постављени.
Стас му као Либан,
    као најбољи кедрови.
16 Уста му слатка
    и сав је пожељан.
То је мој драги, то је мој пријатељ,
    кћери јерусалимске.

Footnotes

  1. 5,6 што је отишао Овај израз на хебрејском може да значи и »кад је говорио«.

Он

Дошао сам у врт свој, о, сестро моја, невесто!
    Побрао сам смирну моју са зачинима мојим,
појео сам саће моје с медом мојим,
    попио сам вино моје са млеком мојим.

Пријатељи

Једите и пијте, о, пријатељи моји!
    Опијте се, о, најмилији!

Она

Спавам, ал’ срце ми будно.
    Чуј! Вољени мој куца:
„Отвори ми, сестро моја, вољена моја,
    голубице без мане!
Глава ми је натопљена росом,
    увојке ми ноћ је овлажила.“
Одору сам своју свукла
    и како да је навучем?
Ноге сам опрала своје
    и како да их испрљам?
Кроз отвор је мој вољени провукао руку своју
    и за њим је устрептала утроба моја.
Устала сам да отворим вољеноме своме
    и с руку ми је прокапала смирна,
на резу је с прстију ми
    процурила смирна.
И отворила сам вољеном свом,
    али мој се вољени окренуо и отишао.
    Душа ми је клонула што се удаљио.
Тражила сам га и нисам га нашла,
    дозивала сам га и није ми се одазвао.
Нашли су ме стражари што обилазе град.
    Истукли су ме, израњавали,
узели су вео с мене
    стражари са зида.
Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
    ако нађете вољенога мога
шта да му кажете?
    Да болујем од љубави.

Пријатељице

А што је твој вољени бољи од других вољених,
    о, ти најлепша међу женама?
Што је твој вољени бољи од других
    па нас заклињеш тако?

Она

10 Мој вољени блиста, румен је,
    наочитији од десет хиљада!
11 Глава му је од злата злаћаног,
    коса увојита
    и ко гавран црна.
12 Очи су његове голубице
    на воденим брзацима,
млеком умивене,
    складно угнеждене.
13 Образи му ко леје зачина
    и куле миришњавих трава;
усне су му љиљани
    са који се цеди смирна.
14 Руке су му ко палице златне
    пуне хрисолита,
стомак му је плоча слоноваче
    покривена сафирима.
15 Његове су ноге мермерни стубови
    положени на темеље од сувога злата;
стасит је ко Ливан,
    као пробрани кедрови.
16 Уста су му заслађена
    и сав је пожељан;
такав је вољени мој, такав је драган мој,
    о, ћерке јерусалимске!