Песма над песмама 5

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

5 Дођох у свој врт, сестро моја, невесто.
    Берем смирну своју и зачине своје,
једем саће своје и мед свој,
    пијем вино своје и млеко своје.

Једите, пријатељи, пијте
    и опијте се љубављу.

² Спавала сам, али срце ми будно.
    Одједном глас! Мој драги куца!
»Отвори ми, сестро моја, драгано моја,
    голубице моја, савршена моја,
јер глава ми је пуна росе,
    коса ноћне влаге.«
³ Скинула сам одећу –
    зар да је опет облачим?
Ноге сам опрала –
    зар да их опет прљам?
⁴ Мој драги провуче руку кроз отвор,
    и сва ми утроба устрепта за њим.
⁵ Устадох да отворим драгоме свом,
    а из руку ми прокапа смирна,
течна смирна из прстију,
    на ручке преворнице.
⁶ Отворих драгоме свом,
    а он се већ окренуо и нестао.
Душа ми клону што је отишао^[a].
    Потражих га, али га не нађох;
    позвах га, али он се не одазва.
⁷ Нађоше ме стражари који обилазе град.
    Истукоше ме и израњавише
    и огртач ми свукоше чувари зидина.

⁹ Што је твој драги бољи од других,
    најлепша међу женама?
Што је твој драги бољи од других,
    да нас тако заклињеш?

¹⁰ Мој драги је сјајан и румен;
    истиче се међу десет хиљада.
¹¹ Глава му злато најчистије,
    коса кудрава,
    црна као гавран.
¹² Очи му као голубице
    поред вода текућих,
млеком опране,
    као драгуљи усађене.
¹³ Образи му као леје зачина,
    леје биља мирисног.
Усне му љиљани
    из којих капље смирна.
¹⁴ Руке му шипке од злата
    с умецима од јасписа.
Груди му као плоча слоноваче
    лазулитима обложена.
¹⁵ Ноге му стубови од алабастера
    на подножја од злата постављени.
Стас му као Либан,
    као најбољи кедрови.
¹⁶ Уста му слатка
    и сав је пожељан.
То је мој драги, то је мој пријатељ,
    кћери јерусалимске.