Седам чинија Божије срџбе

16 Из Храма чух снажан глас како говори седморици анђела: »Идите и излијте на земљу седам чинија Божије срџбе!«

² Тада први анђео оде, па изли своју чинију на земљу, а по људима који су на себи имали жиг Звери и који су се клањали њеном лику избише гадни и болни чиреви.

³ Други анђео изли своју чинију на море, и оно се претвори у крв сличну крви мртваца и у мору изгинуше сва жива бића.

⁴ Трећи анђео изли своју чинију на реке и изворе водâ, и они се претворише у крв.

⁵ Тада чух анђела који је имао власт над водама како говори:

⁷ Онда чух жртвеник како говори:

⁸ Четврти анђео изли своју чинију на сунце, којем би допуштено да људе пржи ватром. ⁹ Силна јара је прљила људе, па су проклињали име Бога, који је имао власт над овим пошастима, али се не покајаше нити му дадоше славу.

¹⁰ Пети анђео изли своју чинију на престо Звери, и њено царство прекри тама. Људи су од бола гризли своје језике ¹¹ и проклињали Бога на небу због својих болова и чирева, али се не покајаше за своја дела.

¹² Шести анђео изли своју чинију на велику реку Еуфрат, па њена вода пресахну да би се припремио пут за цареве са истока. ¹³ Тада видех како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста Лажног пророка излазе три нечиста духа слична жабама. ¹⁴ То су, наиме, били духови демона који чине знамења, а кренули су царевима целог света да их окупе за битку на Велики дан Бога Сведржитеља.

¹⁵ »Ево долазим као крадљивац! Благо оном ко бди и чува своју одећу, да не би ишао гô и да други не би гледали његову срамоту!«

¹⁶ И окупише их на месту које се на хебрејском језику зове Армагедон.

¹⁷ Седми анђео изли своју чинију на ваздух, а из Храма, са престола, дође снажан глас који рече: »Свршено је!«

¹⁸ Тада севнуше муње, разлегоше се тутњава и громови и настаде страховит земљотрес каквог није било откад је човека на земљи – толико је снажан био тај земљотрес. ¹⁹ Велики град се распаде на три дела и срушише се незнабожачки градови. А Бог се сети великог Вавилона, па му даде чашу жестоког вина свога гнева. ²⁰ Сва острва побегоше, планине више нису могле да се нађу, ²¹ а огроман грȁд, тежине таланта^[a], засу људе са неба. Људи почеше да проклињу Бога због пошасти грȁда, јер је то била страшна пошаст.