Add parallel Print Page Options

Лажно покајање народа

»‚Хајде да се вратимо ГОСПОДУ.
    Растргнуо нас је, али ће нас излечити,
    ранио нас је, али ће нам ране извидати.
За два дана ће нас оживети,
    трећег дана нас усправити,
    да живимо пред њим.
Спознајмо ГОСПОДА,
    тражимо да га спознамо.
Као што зора сигурно долази,
    појавиће се и он;
доћи ће нам као киша,
    као пролећна киша која натапа земљу.‘

»Шта ћу с тобом, Ефреме?
    Шта ћу с тобом, Јудо?
Ваша приврженост је као јутарња магла,
    као рана роса која нестаје.
Зато ћу вас својим пророцима черечити,
    убијати вас речима својих уста.
    Моја ће вас пресуда осветлити као светлост зоре.
Јер, приврженост ми је мила, а не жртве,
    и спознање Бога, а не паљенице.
Код Адама[a] прекршише савез
    – тамо су ми били неверни.
Гилад је град зликоваца,
    умрљан крвавим стопама.
Дружина свештеничка је попут разбојникâ
    који из заседе вребају на човека:
на друму за Сихем убијају,
    јер извршавају зле науме.
10 Нешто ужасно видех у народу Израеловом:
    тамо се Ефрем одаје блуду,
    Израел се каља.

11 »И теби је, Јудо, жетва одређена[b].
    Кад год хоћу да вратим благостање своме народу,

Footnotes

  1. 6,7 Код Адама Или: Као Адам.
  2. 6,11 И теби … одређена Овај текст на хебрејском може да значи и »и Јуда је теби жетву одредио«.