Add parallel Print Page Options

Божији гнев према Израелу

13 Када је Ефрем говорио,
    уливао је страх
    и био узвишен у Израелу.
Али, клањајући се Ваалу,
    постаде крив и умре.
А они и даље чине грех:
    од свога сребра себи праве идоле,
вешто изрезбарене ликове,
    све дела занатлија.
За њих говоре:
    »Они који приносе људске жртве,
    телиће љубе.«
Зато ће бити као јутарња магла,
    као рана роса која нестаје,
као плева развејана с гумна,
    као дим који излази кроз прозор.

»Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од Египта.
    Не признај другога Бога –
    осим мене нема спаситеља.
У пустињи сам се старао о теби,
    у земљи жестоке суше.
Када су јели, наситили су се.
    Када су се наситили, постали су охоли,
    па ме заборавили.
Зато ћу насрнути на њих као лав,
    као леопард вребати на њих крај пута.
Као мечка којој су отели младунце,
    напашћу их и распорити им груди.
Као лав ћу их прождрети,
    звер ће их рашчеречити.

»Затрћу те, Израеле!
    Ко ће ти помоћи?
10 Где ти је цар, да те спасе
    у свим твојим градовима?
Где су ти судије,
    од којих си тражио:
    ‚Дај ми цара и службенике‘?
11 У свом гневу дадох ти цара
    и у својој срџби ти га одузех.
12 Ефремова злодела су похрањена,
    његови греси сачувани.
13 Спопашће га порођајни трудови,
    али он је дете које нема мудрости –
    када дође време, не излази из утробе.

14 »Хтедох да их избавим од силе Шеола,
    хтедох да их откупим од смрти.
Смрти, где су твоји помори?
    Шеоле, где је твоје уништење?
    Нећу се сада смиловати!
15 Иако Ефрем буја међу браћом,
    доћи ће источни ветар,
ветар од ГОСПОДА,
    дижући се из пустиње.
Извор ће му пресахнути,
    врело пресушити.
Све драгоцености из његове ризнице
    биће опљачкане.
16 Платиће Самарија за своју кривицу,
    јер се против свога Бога побунила.
Народ ће јој пасти од мача,
    нејач ће јој бити смрскана о земљу,
    труднице распорене.«

Господњи гнев против Израиља

13 Страх је владао док је Јефрем говорио.
    Уздигао се он у Израиљу,
    али је згрешио због Вала и умро.
А и сада грехе множе
    јер су себи излили идоле
од свог сребра и својом вештином.
    Идоли су дело ливца, сви до једног!
И још за њих кажу:
    „Људи који жртвују нека љубе телад!“
Биће зато ко јутарњи облак
    и као роса рана што нестаје,
    као плева с гумна олујом ношена
    и дим из оџака.

„А ја сам био Господ,
    Бог твој, још од земље египатске,
осим мене не знаш за друге богове.
    Осим мене Спаситеља нема.
Ја сам тебе посматрао у пустињи,
    у земљи сасушеној.
Наситили су се на пашњаку своме.
    Наситили су се, срцем огордили
    и зато ме заборавили.
Попут лава ја ћу за њих бити,
    попут риса што крај пута вреба.
Пресрешћу их као медведица којој су отели медведиће,
    до срца им груди растргнути.
Прождраћу их онде као лав,
    раскомадаће их дивље звери.

Сатрвен си, Израиљу,
    јер си против мене, против свога помоћника!
10 Где је сада цар твој да те спасе
    у свим твојим градовима, твоје судије?
    А за њих си говорио: ’Дај ми цара и главаре!’
11 И у гневу своме цара сам ти дао,
    али сам га и узео у јарости својој.
12 Свезана је кривица Јефремова
    и прикривен грех је његов.
13 Спопашће га болови ко да се порађа.
    Али он је дете што мудрости нема,
јер он не би да се роди,
    да изађе из утробе кад је томе време.

14 Од превласти Света мртвих[a] откупићу их
    и од смрти избавићу их.
Где је, смрти, твоје разарање?
    Где је, Свете мртвих, жалац твој?

Самилост је сакривена од очију мојих.
15     Све и да процвета међу браћом својом,
источни ће ветар доћи,
    из пустиње ветар Господњи се диже
да пресуши његове изворе,
    да пресахне његова врела
    и да отме благо, све драгоцености.
16 Биће крива Самарија
    за побуну против Бога свога.
Од мача ће они пасти,
    децу ће им размрскати
    и труднице распорити.“

Footnotes

  1. 13,14 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.