Add parallel Print Page Options

Пад Вавилона

18 После тога видех једног другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем. Он силним гласом повика:

»Пао је!
    Пао је велики Вавилон!
Постаде пребивалиште демона
    и склониште свих нечистих духова
    и склониште свих нечистих и одвратних птица.
Јер, сви народи су пили
    жестоко вино блуда те блуднице.
С њом су се земаљски цареви одавали блуду,
    а земаљски трговци се богатили
    на њеној прекомерној раскоши.«

Онда чух и други глас са неба како говори:

»Изађи из ње, мој народе,
    да не будеш саучесник у њеним гресима
    и да те не снађу њене пошасти.
Јер, њени греси су се нагомилали до неба
    и Бог се сетио њених злодела.
Врати јој истом мером,
    врати јој двоструко за њена дела.
У чашу у коју је она точила
    ти јој наточи двоструко.
Колико се разметала сјајем и раскоши,
    толико јој муке и јада задај,
    јер она мисли:
‚На престолу седим као царица;
    нисам удовица и нећу видети јада.‘
Зато ће је у једном дану
    савладати њене пошасти –
    смрт, јад и глад –
    и биће спаљена огњем,
    јер је моћан Господ Бог, који јој суди.

»Када угледају дим од њеног спаљивања, заплакаће и закукати за њом земаљски цареви, који су се с њом одавали блуду и уживали у њеној раскоши. 10 Ужаснути њеним мукама, стајаће подаље, говорећи:

‚Јао! Јао, велики граде Вавилоне, моћни граде!
    У једном часу те стиже осуда!‘

11 »И земаљски трговци ће плакати и јадиковати за њим, јер више нико не купује њихове товаре – 12 товаре злата и сребра, драгог камења и бисера, платна и пурпура, свиле и скерлета, сваке врсте мирисног дрвета и свих врста предмета од слоноваче, свих врста предмета од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мермера, 13 товаре цимета и зачина, кâда, смирне и тамјана, вина и уља, белог брашна и пшенице, говеда и оваца, коња и кочија, људских тела и душа.

14 »Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.

15 »Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:

16 ‚Јао! Јао, велики граде!
Био си обучен у платно, пурпур и скерлет
    и накићен златом, драгим камењем и бисерима.
17 У једном часу толико богатство опустошено!‘

»И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. 18 А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ 19 И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:

‚Јао! Јао великом граду!
Његовим благом се обогатише
    сви који су на мору имали лађе,
    а он у једном часу би опустошен!‘

20 »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«

21 Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!

22 »Никада више неће се у теби зачути
    глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача!
Никада више неће се у теби наћи
    занатлија било ког заната!
Никада више неће се у теби зачути
    клопарање млина!
23 Никада више неће у теби засјати
    светлост светиљке!
Никада више неће се у теби зачути
    глас младожење и младе!
Јер, твоји трговци су били земаљски моћници
    и твојим врачањем су били заведени сви народи.
24 У њему је нађена крв пророка и светих
    и свих који су заклани на земљи.«