Немија 4

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Противници обнове Јерусалима

4 Када је Санвалат чуо да поново градимо зид, разгневио се и силно разјарио. Исмевао је Јудеје ² и пред својом сабраћом и самаријском војском говорио: »Шта то раде они килави Јудеји? Да неће да обнове зид? Да неће да принесу жртве? Да неће да заврше за један дан? Да неће да врате у живот спаљено камење из оних гомила крша?«

³ А Товија Амонац, који је био поред њега, рече: »Ма, то што они зидају – да им се лисица попне, развалила би им тај њихов камени зид.«

⁴ Чуј, Боже наш, како нас презиру. Скрени њихове увреде на њихову главу. Предај их као плен у земљу сужањства. ⁵ Не покривај њихову кривицу и нека им се грех не избрише пред тобом, јер су вређали градитеље.

⁶ Тако смо градили зид и целог изградили до пола његове висине, јер је народ радио свим срцем.

⁷ Али, када су Санвалат, Товија, Арапи, Амонци и Ашдодци чули да је поправка јерусалимских зидова узнапредовала и да се пукотине затварају, силно се разгневише, ⁸ па сви заједно сковаше заверу да дођу и ударе на Јерусалим и тако му донесу невољу. ⁹ А ми смо се молили своме Богу и постављали стражу и дању и ноћу због њих.

¹⁰ Тада Јудеји рекоше: »Раднике је почела да издаје снага, а крша је толико да нећемо моћи да саградимо зид.«

¹¹ А наши непријатељи рекоше: »Пре него што дознају за то или нас опазе, бићемо међу њима и побити их, и тако ћемо окончати радове.«

¹² Тада дођоше Јудеји који су живели близу њих, па су нам по десет пута понављали: »На коју год страну да се окренете, напашће нас.«

¹³ Стога поставих људе с мачевима, копљима и луковима иза најнижих делова зида на изложеним местима, распоредивши их по братствима. ¹⁴ Пошто сам све прегледао, устадох и рекох племићима, службеницима и осталом народу: »Не бојте их се. Сетите се Господа, који је велик и страшан, и борите се за своју браћу, синове и кћери, за своје жене и дом.«

¹⁵ Када су наши непријатељи чули да знамо за њихову заверу и да ју је Бог осујетио, сви се вратисмо на зид, свако на свој посао.

¹⁶ Од тога дана једна половина мојих људи је радила, а друга половина држала штитове, копља, лукове и оклопе. Заповедници су стајали иза свег народа Јуде ¹⁷ који је градио зид. Носачи терета су радили једном руком, а у другој су држали оружје. ¹⁸ Сваком од градитеља мач је био припасан уз бок док је радио. А поред мене је стајао трубач.

¹⁹ Тада рекох племићима, службеницима и осталом народу: »Посао је велик и обиман, а ми смо на зиду далеко један од другог. ²⁰ Одакле год зачујете звук рога, тамо нам се придружите. Наш Бог ће се борити за нас.«

²¹ Тако смо наставили посао, од ране зоре, па док не изађу звезде, при чему је половина људи држала копља.

²² У то време још рекох народу: »Нека сваки човек са својим помоћником ноћи у Јерусалиму, да би нам ноћу били стражари, а дању радници.«

²³ Ни ја, ни моја браћа, ни моји људи, ни стражари који су били са мном нисмо скидали одећу, и сваки је држао своје оружје чак и када је ишао да мокри.