Add parallel Print Page Options

Прича о виноградарима

(Мт 21,33-46; Лк 20,9-19)

12 Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова. Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку. Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу. Он посла и трећег слугу – њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише.

»Имао је још само једнога – свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘

»Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ И зграбише га, па га убише и избацише из винограда.

»Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима.

10 »Зар нисте ово читали у Писму:

‚Камен који градитељи одбацише
    постаде камен угаони.
11 Господ то учини
    и то је дивно у нашим очима‘?«(A)

12 А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше.

Плаћање пореза цару

(Мт 22,15-22; Лк 20,20-26)

13 Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи.

14 »Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?«

15 Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.«

16 Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?«

»Царев«, рекоше му они.

17 Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.«

И они му се задивише.

Васкрсење мртвих

(Мт 22,23-33; Лк 20,27-40)

18 Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 19 »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.

20 »Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство. 21 Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим. 22 И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена. 23 О васкрсењу – када васкрсну – чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«

24 »У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу. 25 Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 26 А о мртвима, да васкрсавају – зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘(B) 27 Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.«

Највећа заповест

(Мт 22,34-40; Лк 10,25-28)

28 Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«

29 »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један! 30 Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘(C) 31 А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘(D) Нема већих заповести од ових.«

32 »Лепо речено, учитељу«, рече му учитељ закона. »У праву си кад кажеш да је Бог само један и да нема другог осим њега. 33 Волети га свим својим срцем, свим својим умом и свом својом снагом, и волети ближњега као самога себе важније је од свих паљеница и кланих жртава.«

34 Видевши да је човек разумно одговорио, Исус му рече: »Ниси далеко од Божијег царства.«

И нико се више није усудио да га нешто пита.

Чији је Христос син?

(Мт 22,41-46; Лк 20,41-44)

35 Док је учио народ у Храму, Исус упита: »Зашто учитељи закона говоре да је Христос Давидов син? 36 Сам Давид рече у Светом Духу:

‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
    док твоје непријатеље
    не положим под твоје ноге.‘(E)

37 Дакле, сâм Давид га зове Господом. Како он онда може да му буде син?« А силан народ га је са уживањем слушао.

Упозорење против учитеља закона

(Мт 23,1-36; Лк 20,45-47)

38 Учећи их, Исус рече: »Чувајте се учитељâ закона. Они воле да иду у дугим огртачима, да их поздрављају на трговима, 39 прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. 40 Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«

Удовичин прилог

(Лк 21,1-4)

41 Исус седе преко пута храмске ризнице и поче да посматра људе како у њу стављају новац. А многи богаташи су стављали много. 42 Дође и једна сиромашна удовица и стави два лептона[a], то јест један кодрант.

43 Тада Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих који су стављали у ризницу. 44 Јер, сви су они ставили од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све – све што је имала за живот.«

Footnotes

  1. 12,42 два лептона Лептон је био новчић најмање вредности.

Прича о злим виноградарима

12 Исус поче да им говори у причама: „Био неки човек који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. У време бербе је послао једног слугу виноградарима да узме од њих део виноградског рода. Но, виноградари ухвате слугу, претуку га и празних руку га врате. Власник пошаље виноградарима другог слугу, али они овоме разбију главу и наругају му се. Власник посла и трећег слугу, али овога убише. Тако би и са многим другима: једне претукоше, а друге побише.

Власник је имао још и вољеног сина. На крају је послао и њега говорећи: ’Мог сина ће поштовати.’

Али виноградари рекоше један другоме: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ Виноградари га ухвате и убију, и мртвог га избаце изван винограда.

Шта ће предузети власник винограда? Доћи ће и погубити те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10 Зар не читате у Писму:

’Камен што су зидари одбацили,
    постаде камен угаони;
11 од Господа ово беше
    и то је дивно у нашим очима’?“

12 Они су онда гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих. Стога су га оставили и отишли.

Плаћање пореза

13 Затим су ови послали Исусу неке од фарисеја и иродовце да га ухвате у речи. 14 Дошли су и рекли му: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима, него по истини учиш Божијем путу. Да ли је допуштено давати порез цару или не? Треба ли да дајемо или не?“

15 Али Исус је прозрео њихову дволичност, па им је рекао: „Зашто ме искушавате? Донесите ми један сребрњак да га погледам.“ 16 Они донесоше. Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“

Они одговоре: „Царев.“[a]

17 Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“

И дивили су му се.

О ускрсењу мртвих

18 Тада су садукеји, који говоре да нема ускрсења, приступили Исусу са питањем: 19 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 20 Било тако седморо браће. Први се ожени, али умре не оставивши за собом потомства. 21 Онда други брат ожени удовицу, али и он умре не оставивши потомства за собом. Исто је било и са трећим братом. 22 Углавном, ниједан од ове седморице није оставио потомство за собом. На крају умре и жена. 23 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“

24 Исус им рече: „Нисте ли у заблуди, због тога што не познајете ни Писмо ни силу Божију? 25 Јер, кад мртви буду ускрсли, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небесима. 26 А што се тиче мртвих да ускрсавају, зар нисте читали у Мојсијевој књизи, где се говори о грму који не сагорева? Ту је Бог рекао Мојсију: ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ 27 Он није Бог мртвих, него живих. Ви се грдно варате!“

Највећа заповест

28 Тада је пришао један од зналаца Светога писма који је слушао како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упитао га је: „Која Божија заповест је важнија од свих других?“

29 Исус му одговори: „Најважнија је:

’Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ.
30     Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим,
свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.’

31 А друга заповест је:

’Воли ближњега свога као самога себе.’

Ниједна друга заповест није важнија од ових двеју.“

32 Рече му зналац Светог писма: „Тако је, учитељу. Истина је то што си рекао да је он једини Бог и да осим њега нема другог Бога, 33 те да Бога треба волети свим својим срцем, свим својим разумом и свом својом снагом, као и да треба волети ближњега свога као самога себе. То је важније од свих жртава свеспалница и других жртава.“

34 Исус је видео да је човек разумно одговорио, па му је рекао: „Ниси далеко од Царства Божијег.“ После овога се нико више није усуђивао да га запита штогод.

Христос – Давидов Син и Господ

35 Кад је једном приликом Исус поучавао у храму, запитао је присутне: „Како то да зналци Светог писма говоре да ће Христос бити Давидов Син? 36 Наиме, са̂м Давид је, посредством Светога Духа, рекао:

’Рече Господ Господу моме:
    „Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
    за твоје ноге подножје да буду.“’

37 Ако га са̂м Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“

Многи народ га је радо слушао.

Упозорење против зналаца Светог писма

38 Излажући своје учење, рекао је: „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. 39 Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 40 Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“

Удовичин прилог

41 Исус је сео у храму код ковчега за прилоге и посматрао народ како убацује новац у храмску благајну. Многи богати људи су стављали много новца. 42 Онда дође једна сиромашна удовица и убаци два мала бакарна новчића,[b] што је око један динар.

43 Исус позва своје ученике и рече им: „Заиста вам кажем да је ова сиромашна удовица ставила у ковчег више од свих других, 44 јер су сви дали прилоге од свог изобиља, а она је од своје неимаштине ставила све што је имала, сав свој иметак.“

Footnotes

  1. 12,16 Мисли се на цезара, то јест римског цара.
  2. 12,42 У изворном тексту две лепте, то јест два новчића веома мале вредности.