Add parallel Print Page Options

Прича о сејачу

(Мт 13,1-9; Мк 4,1-9)

После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона, Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином.

Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.«

Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«

Сврха прича

(Мт 13,10-17; Мк 4,10-12)

Ученици га тада упиташе шта значи та прича.

10 А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да

‚иако гледају, не виде,
    и иако слушају, не разумеју.‘«(A)

Објашњење приче о сејачу

(Мт 13,18-23; Мк 4,13-20)

11 »А ово је значење приче: семе је Божија реч. 12 Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. 13 Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. 14 Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. 15 А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«

Светиљка

(Мк 4,21-25)

16 »Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост. 17 Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело. 18 Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.«

Исусова мајка и браћа

(Мт 12,46-50; Мк 3,31-35)

19 Исусова мајка и браћа дођоше к њему, али нису могли да му приђу од народа.

20 Зато му јавише: »Твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да те виде.«

21 А он им одговори: »Моја мајка и браћа су они који слушају Божију реч и извршавају је.«

Исус стишава олују

(Мт 8,23-27; Мк 4,35-41)

22 Једног дана Исус са својим ученицима уђе у чамац, па им рече: »Пређимо на другу страну језера.«

И испловише. 23 Док су пловили, Исус заспа, а олујни ветар захвати језеро и чамац поче да се пуни водом, па се нађоше у опасности.

24 Тада му ученици приђоше и пробудише га, говорећи: »Учитељу! Учитељу! Изгибосмо!«

А он устаде, запрети ветру и узбурканим таласима, и они утихнуше и све се умири.

25 »Где вам је вера?« упита он ученике.

А они, уплашени и зачуђени, почеше да питају један другог: »Ко је овај што заповеда и ветру и води, и они му се покоравају?«

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Мк 5,1-20)

26 Потом допловише у герасински[a] крај, који лежи преко пута Галилеје. 27 Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.

28 Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«

29 Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.

30 »Како се зовеш?« упита га Исус.

А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони. 31 Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.

32 А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти. 33 Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се. 34 Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима, 35 па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се. 36 А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен, 37 сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.

38 А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи: 39 »Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.«

И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Мк 5,21-43)

40 Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. 41 Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, 42 јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43 А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења[b] и нико није могао да је излечи. 44 Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.

45 А Исус упита: »Ко ме је дотакао?«

Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«

46 Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«

47 Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.

48 »Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«

49 Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«

50 А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«

51 Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. 52 А сви су плакали и туговали за њом.

»Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«

53 Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.

54 Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«

55 Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. 56 Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.

Footnotes

  1. 8,26 герасински У неким рукописима стоји: гадарински; а у другим: гергесински.
  2. 8,43 крварења У многим рукописима стоји: крварења и која је сву своју имовину потрошила на лекаре.