Add parallel Print Page Options

Господар суботе

(Мт 12,1-8; Мк 2,23-28)

Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели.

Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?«

»Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове – које не сме да једе нико осим свештеникâ – јео и дао својим пратиоцима?«

И још им рече: »Син човечији је господар суботе.«

Излечење човека са осушеном руком

(Мт 12,9-14; Мк 3,1-6)

Једне друге суботе уђе у синагогу и поче да учи народ. А тамо је био и један човек са осушеном десном руком. Учитељи закона и фарисеји будно су пазили на Исуса да виде да ли ће да лечи у суботу, како би имали разлог да га оптуже.

Он је знао шта мисле, па рече човеку са осушеном руком: »Дигни се и стани у средину.«

И овај се диже и стаде.

Тада им Исус рече: »Питам вас: да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

10 Затим их све заокружи погледом, па рече човеку: »Испружи руку.«

Овај тако учини и рука му оздрави. 11 А они се разгневише, па међу собом почеше да разговарају о томе шта да ураде са Исусом.

Избор Дванаесторице

(Мт 10,1-4; Мк 3,13-19)

12 Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу. 13 А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима: 14 Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја; 15 Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот; 16 Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.

Благослови и претње

(Мт 4,23-5,12)

17 Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја. 18 Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови. 19 Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.

20 Тада Исус погледа своје ученике и рече:

»Благо вама који сте сиромашни,
    јер ваше је Божије царство.
21 Благо вама који сада гладујете,
    јер ћете се наситити.
Благо вама који сада плачете,
    јер ћете се смејати.

22 »Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло – због Сина човечијега. 23 Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима. 24 Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху. 25 Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати. 26 Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови праоци тако чинили лажним пророцима.«

Љубав према непријатељима

(Мт 5,38-48; 7,12а)

27 »А вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, 28 благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас злостављају. 29 Ако те неко удари по образу, окрени и други. Ако ти неко узме огртач, не спречавај га да ти узме и кошуљу. 30 Дај свакоме ко од тебе нешто затражи, и ако неко узме твоје, не тражи то назад. 31 Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.

32 »Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих. 33 И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници. 34 И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.

35 »Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима. 36 Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«

Не судите

(Мт 7,1-5)

37 »Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено. 38 Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«

39 А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму? 40 Ниједан ученик није већи од свога учитеља – и потпуно научен, биће само као учитељ.

41 »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку? 42 Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«

Дрво и његов плод

(Мт 7,17-20; 12,34б-35)

43 »Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод. 44 Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине. 45 Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«

Два темеља

(Мт 7,24-27)

46 »Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим? 47 Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их: 48 сличан је човеку који зида кућу. Ископао је дубоко и поставио темељ на стени, па кад је наишла бујица, река навали на ту кућу, али није могла да је пољуља, јер је ова била добро сазидана.

49 »А ко чује и не извршава, сличан је човеку који је сазидао кућу на земљи, без темеља. Река навали на њу и кућа се одмах сруши, па од ње остаде само велика развалина.«