Add parallel Print Page Options

Одакле Исусу власт?

(Мт 21,23-27; Мк 11,27-33)

20 Док је једног дана учио народ у Храму и проповедао еванђеље, приђоше му првосвештеници и учитељи закона са старешинама, па му рекоше: »Кажи нам, којом влашћу ово чиниш или ко ти је дао ту власт?«

»И ја ћу вас нешто упитати«, одврати он. »Кажите ми: да ли је Јованово крштење било са неба или од људи?«

А они почеше о томе да расправљају међу собом говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му нисте веровали?‘ А ако кажемо: ‚Од људи‘, народ ће нас каменовати, јер је убеђен да је Јован био пророк.«

Зато му одговорише: »Не знамо одакле је било.«

Тада им Исус рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«

Прича о виноградарима

(Мт 21,33-46; Мк 12,1-12)

Исус затим поче народу да прича ову причу: »Један човек засадио виноград, изнајмио га неким виноградарима, па отпутовао на дуже време. 10 У време бербе посла он једног слугу виноградарима да му дају део виноградских плодова. Али виноградари га претукоше и отераше празних руку. 11 Онда посла другог слугу, али и њега претукоше, извргоше руглу и отераше празних руку. 12 Он посла и трећег, али и њега израњавише и избацише.

13 »Тада власник винограда рече: ‚Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина, можда ће њега поштовати.‘

14 »Али, када су га виноградари угледали, почеше да расправљају међу собом говорећи: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ 15 И избацише га из винограда и убише.

»Шта ће им, дакле, урадити господар винограда? 16 Доћи ће и побити те виноградаре, а виноград дати другима.«

Када су људи то чули, рекоше: »Далеко било!«

17 А Исус их погледа, па рече: »Шта онда значи оно што је записано:

‚Камен који градитељи одбацише
    постаде камен угаони?‘(A)

18 И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«

19 А учитељи закона и првосвештеници тражили су начин да га сместа ухвате, јер су знали да је ову причу испричао о њима. Али бојали су се народа.

Плаћање пореза цару

(Мт 22,15-22; Мк 12,13-17)

20 Помно су на њега пазили и слали доушнике, који су се претварали да су искрени, како би га ухватили у речи и предали га намесниковој сили и власти.

21 Ови су га испитивали, говорећи: »Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш народ, и да не гледаш ко је ко, него да учиш Божијем путу у складу са истином. 22 Да ли је право да цару дајемо порез или није?«

23 Али Исус им, прозревши њихово лукавство, рече: 24 »Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?«

25 »Царев«, рекоше они.

А он им рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

26 И они нису могли пред народом да га ухвате у речи, него заћуташе, задивљени његовим одговором.

Васкрсење мртвих

(Мт 22,23-33; Мк 12,18-27)

27 Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 28 »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. 29 Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце. 30 Онда се други, 31 па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце. 32 На крају је умрла и жена. 33 Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«

34 Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају, 35 а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати. 36 И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења. 37 А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.(B) 38 Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«

39 »Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«

40 И нико се више није усуђивао да га нешто пита.

Чији је Христос син?

(Мт 22,41-46; Мк 12,35-37)

41 Тада им рече: »Како то да се говори да је Христос Давидов син? 42 Сам Давид каже у Књизи псалама:

‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
43     док од твојих непријатеља
    не начиним подножје за твоје ноге.‘(C)

44 Давид га, дакле, зове Господом. Како онда он може да му буде син?«

Упозорење против учитеља закона

(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 11,37-54)

45 Док је сав народ слушао, он рече својим ученицима: 46 »Чувајте се учитељâ закона. Они радо иду у дугим огртачима и воле да их поздрављају на трговима, да имају прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. 47 Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«