Add parallel Print Page Options

Прича о сејачу

(Мт 13,1-9; Мк 4,1-9)

После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона, Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином.

Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.«

Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«

Сврха прича

(Мт 13,10-17; Мк 4,10-12)

Ученици га тада упиташе шта значи та прича.

10 А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да

‚иако гледају, не виде,
    и иако слушају, не разумеју.‘«(A)

Објашњење приче о сејачу

(Мт 13,18-23; Мк 4,13-20)

11 »А ово је значење приче: семе је Божија реч. 12 Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. 13 Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. 14 Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. 15 А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«

Светиљка

(Мк 4,21-25)

16 »Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост. 17 Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело. 18 Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.«

Исусова мајка и браћа

(Мт 12,46-50; Мк 3,31-35)

19 Исусова мајка и браћа дођоше к њему, али нису могли да му приђу од народа.

20 Зато му јавише: »Твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да те виде.«

21 А он им одговори: »Моја мајка и браћа су они који слушају Божију реч и извршавају је.«

Исус стишава олују

(Мт 8,23-27; Мк 4,35-41)

22 Једног дана Исус са својим ученицима уђе у чамац, па им рече: »Пређимо на другу страну језера.«

И испловише. 23 Док су пловили, Исус заспа, а олујни ветар захвати језеро и чамац поче да се пуни водом, па се нађоше у опасности.

24 Тада му ученици приђоше и пробудише га, говорећи: »Учитељу! Учитељу! Изгибосмо!«

А он устаде, запрети ветру и узбурканим таласима, и они утихнуше и све се умири.

25 »Где вам је вера?« упита он ученике.

А они, уплашени и зачуђени, почеше да питају један другог: »Ко је овај што заповеда и ветру и води, и они му се покоравају?«

Излечење опседнутога из Герасе

(Мт 8,28-34; Мк 5,1-20)

26 Потом допловише у герасински[a] крај, који лежи преко пута Галилеје. 27 Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.

28 Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«

29 Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.

30 »Како се зовеш?« упита га Исус.

А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони. 31 Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.

32 А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти. 33 Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се. 34 Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима, 35 па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се. 36 А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен, 37 сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.

38 А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи: 39 »Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.«

И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Мк 5,21-43)

40 Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. 41 Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, 42 јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43 А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења[b] и нико није могао да је излечи. 44 Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.

45 А Исус упита: »Ко ме је дотакао?«

Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«

46 Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«

47 Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.

48 »Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«

49 Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«

50 А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«

51 Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. 52 А сви су плакали и туговали за њом.

»Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«

53 Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.

54 Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«

55 Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. 56 Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.

Footnotes

  1. 8,26 герасински У неким рукописима стоји: гадарински; а у другим: гергесински.
  2. 8,43 крварења У многим рукописима стоји: крварења и која је сву своју имовину потрошила на лекаре.

Исусове следбенице

После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.

Прича о сејачу

Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“

Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

Његови ученици су га питали за значење приче. 10 Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да

’гледајући не виде
    и слушајући не разумеју.’

11 А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12 Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13 Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14 Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15 А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.

Прича о лампи

16 Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. 17 Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. 18 Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“

Исусова мајка и браћа

19 Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. 20 Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ 21 Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“

Исус смирује буру

22 Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. 23 Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.

24 Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. 25 Онда им рече: „Где вам је вера?“

А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“

Исус исцељује опседнутог

26 Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. 27 Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. 28 Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ 29 Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.

30 Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. 31 Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.

32 А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. 33 Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.

34 Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. 35 Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 36 Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. 37 Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.

38 А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: 39 „Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.

Исус враћа Јаирову ћерку у живот

40 Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. 41 Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42 Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44 Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.

45 Исус упита: „Ко ме је дотакао?“

Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“

46 Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“

47 Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“

49 Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“

50 Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ 51 Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52 Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“

53 Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54 Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ 55 Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56 Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.

The Parable of the Sower(A)

After this, Jesus traveled about from one town and village to another, proclaiming the good news of the kingdom of God.(B) The Twelve were with him, and also some women who had been cured of evil spirits and diseases: Mary (called Magdalene)(C) from whom seven demons had come out; Joanna the wife of Chuza, the manager of Herod’s(D) household; Susanna; and many others. These women were helping to support them out of their own means.

While a large crowd was gathering and people were coming to Jesus from town after town, he told this parable: “A farmer went out to sow his seed. As he was scattering the seed, some fell along the path; it was trampled on, and the birds ate it up. Some fell on rocky ground, and when it came up, the plants withered because they had no moisture. Other seed fell among thorns, which grew up with it and choked the plants. Still other seed fell on good soil. It came up and yielded a crop, a hundred times more than was sown.”

When he said this, he called out, “Whoever has ears to hear, let them hear.”(E)

His disciples asked him what this parable meant. 10 He said, “The knowledge of the secrets of the kingdom of God has been given to you,(F) but to others I speak in parables, so that,

“‘though seeing, they may not see;
    though hearing, they may not understand.’[a](G)

11 “This is the meaning of the parable: The seed is the word of God.(H) 12 Those along the path are the ones who hear, and then the devil comes and takes away the word from their hearts, so that they may not believe and be saved. 13 Those on the rocky ground are the ones who receive the word with joy when they hear it, but they have no root. They believe for a while, but in the time of testing they fall away.(I) 14 The seed that fell among thorns stands for those who hear, but as they go on their way they are choked by life’s worries, riches(J) and pleasures, and they do not mature. 15 But the seed on good soil stands for those with a noble and good heart, who hear the word, retain it, and by persevering produce a crop.

A Lamp on a Stand

16 “No one lights a lamp and hides it in a clay jar or puts it under a bed. Instead, they put it on a stand, so that those who come in can see the light.(K) 17 For there is nothing hidden that will not be disclosed, and nothing concealed that will not be known or brought out into the open.(L) 18 Therefore consider carefully how you listen. Whoever has will be given more; whoever does not have, even what they think they have will be taken from them.”(M)

Jesus’ Mother and Brothers(N)

19 Now Jesus’ mother and brothers came to see him, but they were not able to get near him because of the crowd. 20 Someone told him, “Your mother and brothers(O) are standing outside, wanting to see you.”

21 He replied, “My mother and brothers are those who hear God’s word and put it into practice.”(P)

Jesus Calms the Storm(Q)(R)

22 One day Jesus said to his disciples, “Let us go over to the other side of the lake.” So they got into a boat and set out. 23 As they sailed, he fell asleep. A squall came down on the lake, so that the boat was being swamped, and they were in great danger.

24 The disciples went and woke him, saying, “Master, Master,(S) we’re going to drown!”

He got up and rebuked(T) the wind and the raging waters; the storm subsided, and all was calm.(U) 25 “Where is your faith?” he asked his disciples.

In fear and amazement they asked one another, “Who is this? He commands even the winds and the water, and they obey him.”

Jesus Restores a Demon-Possessed Man(V)(W)

26 They sailed to the region of the Gerasenes,[b] which is across the lake from Galilee. 27 When Jesus stepped ashore, he was met by a demon-possessed man from the town. For a long time this man had not worn clothes or lived in a house, but had lived in the tombs. 28 When he saw Jesus, he cried out and fell at his feet, shouting at the top of his voice, “What do you want with me,(X) Jesus, Son of the Most High God?(Y) I beg you, don’t torture me!” 29 For Jesus had commanded the impure spirit to come out of the man. Many times it had seized him, and though he was chained hand and foot and kept under guard, he had broken his chains and had been driven by the demon into solitary places.

30 Jesus asked him, “What is your name?”

“Legion,” he replied, because many demons had gone into him. 31 And they begged Jesus repeatedly not to order them to go into the Abyss.(Z)

32 A large herd of pigs was feeding there on the hillside. The demons begged Jesus to let them go into the pigs, and he gave them permission. 33 When the demons came out of the man, they went into the pigs, and the herd rushed down the steep bank into the lake(AA) and was drowned.

34 When those tending the pigs saw what had happened, they ran off and reported this in the town and countryside, 35 and the people went out to see what had happened. When they came to Jesus, they found the man from whom the demons had gone out, sitting at Jesus’ feet,(AB) dressed and in his right mind; and they were afraid. 36 Those who had seen it told the people how the demon-possessed(AC) man had been cured. 37 Then all the people of the region of the Gerasenes asked Jesus to leave them,(AD) because they were overcome with fear. So he got into the boat and left.

38 The man from whom the demons had gone out begged to go with him, but Jesus sent him away, saying, 39 “Return home and tell how much God has done for you.” So the man went away and told all over town how much Jesus had done for him.

Jesus Raises a Dead Girl and Heals a Sick Woman(AE)

40 Now when Jesus returned, a crowd welcomed him, for they were all expecting him. 41 Then a man named Jairus, a synagogue leader,(AF) came and fell at Jesus’ feet, pleading with him to come to his house 42 because his only daughter, a girl of about twelve, was dying.

As Jesus was on his way, the crowds almost crushed him. 43 And a woman was there who had been subject to bleeding(AG) for twelve years,[c] but no one could heal her. 44 She came up behind him and touched the edge of his cloak,(AH) and immediately her bleeding stopped.

45 “Who touched me?” Jesus asked.

When they all denied it, Peter said, “Master,(AI) the people are crowding and pressing against you.”

46 But Jesus said, “Someone touched me;(AJ) I know that power has gone out from me.”(AK)

47 Then the woman, seeing that she could not go unnoticed, came trembling and fell at his feet. In the presence of all the people, she told why she had touched him and how she had been instantly healed. 48 Then he said to her, “Daughter, your faith has healed you.(AL) Go in peace.”(AM)

49 While Jesus was still speaking, someone came from the house of Jairus, the synagogue leader.(AN) “Your daughter is dead,” he said. “Don’t bother the teacher anymore.”

50 Hearing this, Jesus said to Jairus, “Don’t be afraid; just believe, and she will be healed.”

51 When he arrived at the house of Jairus, he did not let anyone go in with him except Peter, John and James,(AO) and the child’s father and mother. 52 Meanwhile, all the people were wailing and mourning(AP) for her. “Stop wailing,” Jesus said. “She is not dead but asleep.”(AQ)

53 They laughed at him, knowing that she was dead. 54 But he took her by the hand and said, “My child, get up!”(AR) 55 Her spirit returned, and at once she stood up. Then Jesus told them to give her something to eat. 56 Her parents were astonished, but he ordered them not to tell anyone what had happened.(AS)

Footnotes

  1. Luke 8:10 Isaiah 6:9
  2. Luke 8:26 Some manuscripts Gadarenes; other manuscripts Gergesenes; also in verse 37
  3. Luke 8:43 Many manuscripts years, and she had spent all she had on doctors