Лука 8
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Прича о сејачу
(Мт 13,1-9; Мк 4,1-9)
8 После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица 2 и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона, 3 Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином.
4 Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу: 5 »Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше. 6 Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге. 7 Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га. 8 А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.«
Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«
Сврха прича
(Мт 13,10-17; Мк 4,10-12)
9 Ученици га тада упиташе шта значи та прича.
10 А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да
‚иако гледају, не виде,
и иако слушају, не разумеју.‘«(A)
Објашњење приче о сејачу
(Мт 13,18-23; Мк 4,13-20)
11 »А ово је значење приче: семе је Божија реч. 12 Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се. 13 Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења. 14 Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод. 15 А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«
Светиљка
(Мк 4,21-25)
16 »Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост. 17 Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело. 18 Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.«
Исусова мајка и браћа
(Мт 12,46-50; Мк 3,31-35)
19 Исусова мајка и браћа дођоше к њему, али нису могли да му приђу од народа.
20 Зато му јавише: »Твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да те виде.«
21 А он им одговори: »Моја мајка и браћа су они који слушају Божију реч и извршавају је.«
Исус стишава олују
(Мт 8,23-27; Мк 4,35-41)
22 Једног дана Исус са својим ученицима уђе у чамац, па им рече: »Пређимо на другу страну језера.«
И испловише. 23 Док су пловили, Исус заспа, а олујни ветар захвати језеро и чамац поче да се пуни водом, па се нађоше у опасности.
24 Тада му ученици приђоше и пробудише га, говорећи: »Учитељу! Учитељу! Изгибосмо!«
А он устаде, запрети ветру и узбурканим таласима, и они утихнуше и све се умири.
25 »Где вам је вера?« упита он ученике.
А они, уплашени и зачуђени, почеше да питају један другог: »Ко је овај што заповеда и ветру и води, и они му се покоравају?«
Излечење опседнутога из Герасе
(Мт 8,28-34; Мк 5,1-20)
26 Потом допловише у герасински[a] крај, који лежи преко пута Галилеје. 27 Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.
28 Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«
29 Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.
30 »Како се зовеш?« упита га Исус.
А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони. 31 Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.
32 А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти. 33 Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се. 34 Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима, 35 па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се. 36 А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен, 37 сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.
38 А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи: 39 »Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.«
И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.
Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач
(Мт 9,18-26; Мк 5,21-43)
40 Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. 41 Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, 42 јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43 А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења[b] и нико није могао да је излечи. 44 Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.
45 А Исус упита: »Ко ме је дотакао?«
Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«
46 Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«
47 Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.
48 »Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«
49 Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«
50 А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«
51 Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. 52 А сви су плакали и туговали за њом.
»Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«
53 Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.
54 Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«
55 Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. 56 Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.
Лука 8
New Serbian Translation
Исусове следбенице
8 После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, 2 и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, 3 Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.
Прича о сејачу
4 Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: 5 „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. 6 Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. 7 Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. 8 Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“
Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
9 Његови ученици су га питали за значење приче. 10 Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да
’гледајући не виде
и слушајући не разумеју.’
11 А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12 Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13 Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14 Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15 А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.
Прича о лампи
16 Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. 17 Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. 18 Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“
Исусова мајка и браћа
19 Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. 20 Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ 21 Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“
Исус смирује буру
22 Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. 23 Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.
24 Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. 25 Онда им рече: „Где вам је вера?“
А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“
Исус исцељује опседнутог
26 Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. 27 Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. 28 Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ 29 Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.
30 Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. 31 Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.
32 А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. 33 Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.
34 Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. 35 Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 36 Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. 37 Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.
38 А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: 39 „Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.
Исус враћа Јаирову ћерку у живот
40 Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. 41 Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42 Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44 Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.
45 Исус упита: „Ко ме је дотакао?“
Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“
46 Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“
47 Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“
49 Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“
50 Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ 51 Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52 Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“
53 Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54 Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ 55 Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56 Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.