Лука 7
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Капетанова вера
(Мт 8,5-13; Јн 4,43-54)
7 Када је све ово изговорио пред народом, оде у Кафарнаум. 2 А једном капетану је слуга кога је веома ценио био на смрт болестан. 3 Када је чуо за Исуса, капетан посла јудејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог слугу.
4 Они дођоше к Исусу и усрдно га замолише, рекавши: »Заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ, а и синагогу нам је подигао.«
6 И Исус пође с њима.
Када је већ био надомак куће, капетан посла своје пријатеље да му кажу: »Господару, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров. 7 Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити. 8 Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«
9 Када је то чуо, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим и рече: »Кажем вам: толику веру нисам нашао ни у Израелу.«
10 А када су се послани вратили кући, нађоше слугу здрава.
Исус васкрсава удовичиног сина
11 Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ. 12 Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.
13 Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«
14 Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше.
Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«
15 И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.
16 Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«
17 И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.
Исус и Јован Крститељ
(Мт 11,2-19)
18 Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика 19 и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«
20 Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«
21 А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.
22 Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. 23 И благо оном ко се о мене не саблазни.«
24 Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? 25 Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу[a] одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама. 26 Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! 27 То је онај за кога је записано:
‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе,
који ће пред тобом припремити пут.‘(A)
28 Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.«
29 И сав народ који је слушао – чак и цариници – признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем. 30 Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.
31 »С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични? 32 Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој:
‚Свирали смо вам, али не заиграсте.
Нарицали смо, али не заплакасте.‘
33 Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘ 34 Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ 35 Али мудрост оправдавају сва њена деца.«
Грешница помазује Исуса
36 Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу. 37 Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти, 38 па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.
39 Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.«
40 »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«
»Кажи«, одврати овај.
41 »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара[b], а други педесет. 42 Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«
43 Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«
»Тачно си просудио«, рече му Исус.
44 Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом. 45 Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге. 46 Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу. 47 Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«
48 Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«
49 Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«
50 А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«
Лука 7
New Serbian Translation
Исус исцељује капетановог слугу
7 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. 2 Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. 3 Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. 4 Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“
6 Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. 7 Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. 8 Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“
9 Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“ 10 Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.
Исус подиже из мртвих младића из Наина
11 Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света. 12 Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града. 13 Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“
14 Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“ 15 Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци.
16 Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“ 17 Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима.
Исус и Јован Крститељ
18 Јована су његови ученици обавестили о свему овоме. Тада Јован позва двојицу својих ученика 19 и посла их Господу, да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“
20 Дошавши к Исусу, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао теби, и пита: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?’“
21 Исус је баш тада излечио многе од болести, мука и злих духова, и вратио вид многим слепима. 22 Онда им је одговорио: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. 23 Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“
24 Кад су Јованови гласници отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? 25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти који носе скупоцену одећу, живе у раскоши на царским дворовима. 26 Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. 27 То је онај о коме је писано:
’Ево, шаљем посланика свога
испред твога лица,
који ће ти пут приправити.’
28 Кажем вам да међу људима рођенима од жена није нико славнији од Јована, али и најнезнатнији међу народом Царства Божијег, славнији је од њега.“
29 Сви људи и порезници који су слушали Исуса прихватили су захтеве Божије праведности, тиме што су дали да их Јован крсти. 30 Али фарисеји и зналци Светог писма одбацише што је Бог наумио за њих, и нису дали да их Јован крсти.
31 Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични? 32 Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој:
’Свирали смо вам,
а ви нисте играли,
јадиковали смо,
а ви нисте плакали!’
33 Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’ 34 Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ 35 Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају.“[a]
Исус у кући Симона фарисеја
36 Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. 37 А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем, 38 па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем.
39 А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“
40 Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“
„Кажи, учитељу“ – одговори он. Исус рече:
41 „Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет. 42 Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“
43 Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“
44 Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала. 45 Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге. 46 Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге.
47 Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“
48 А жени рече: „Опраштам ти грехе.“ 49 Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“
50 Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“
Footnotes
- 7,35 Дословно: Мудрост доказују сва њена деца.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.