Лука 6
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Господар суботе
(Мт 12,1-8; Мк 2,23-28)
6 Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели.
2 Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?«
3 »Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели? 4 Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове – које не сме да једе нико осим свештеникâ – јео и дао својим пратиоцима?«
5 И још им рече: »Син човечији је господар суботе.«
Излечење човека са осушеном руком
(Мт 12,9-14; Мк 3,1-6)
6 Једне друге суботе уђе у синагогу и поче да учи народ. А тамо је био и један човек са осушеном десном руком. 7 Учитељи закона и фарисеји будно су пазили на Исуса да виде да ли ће да лечи у суботу, како би имали разлог да га оптуже.
8 Он је знао шта мисле, па рече човеку са осушеном руком: »Дигни се и стани у средину.«
И овај се диже и стаде.
9 Тада им Исус рече: »Питам вас: да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«
10 Затим их све заокружи погледом, па рече човеку: »Испружи руку.«
Овај тако учини и рука му оздрави. 11 А они се разгневише, па међу собом почеше да разговарају о томе шта да ураде са Исусом.
Избор Дванаесторице
(Мт 10,1-4; Мк 3,13-19)
12 Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу. 13 А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима: 14 Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја; 15 Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот; 16 Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.
Благослови и претње
(Мт 4,23-5,12)
17 Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја. 18 Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови. 19 Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.
20 Тада Исус погледа своје ученике и рече:
»Благо вама који сте сиромашни,
јер ваше је Божије царство.
21 Благо вама који сада гладујете,
јер ћете се наситити.
Благо вама који сада плачете,
јер ћете се смејати.
22 »Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло – због Сина човечијега. 23 Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима. 24 Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху. 25 Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати. 26 Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови праоци тако чинили лажним пророцима.«
Љубав према непријатељима
(Мт 5,38-48; 7,12а)
27 »А вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, 28 благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас злостављају. 29 Ако те неко удари по образу, окрени и други. Ако ти неко узме огртач, не спречавај га да ти узме и кошуљу. 30 Дај свакоме ко од тебе нешто затражи, и ако неко узме твоје, не тражи то назад. 31 Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.
32 »Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих. 33 И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници. 34 И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.
35 »Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима. 36 Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«
Не судите
(Мт 7,1-5)
37 »Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено. 38 Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«
39 А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму? 40 Ниједан ученик није већи од свога учитеља – и потпуно научен, биће само као учитељ.
41 »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку? 42 Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«
Дрво и његов плод
(Мт 7,17-20; 12,34б-35)
43 »Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод. 44 Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине. 45 Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«
Два темеља
(Мт 7,24-27)
46 »Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим? 47 Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их: 48 сличан је човеку који зида кућу. Ископао је дубоко и поставио темељ на стени, па кад је наишла бујица, река навали на ту кућу, али није могла да је пољуља, јер је ова била добро сазидана.
49 »А ко чује и не извршава, сличан је човеку који је сазидао кућу на земљи, без темеља. Река навали на њу и кућа се одмах сруши, па од ње остаде само велика развалина.«
Лука 6
New Serbian Translation
Господар суботе
6 Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. 2 Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“
3 Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? 4 Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ 5 Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“
Исус исцељује у суботу
6 Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. 7 А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. 8 Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.
9 Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“
10 Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. 11 А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.
Исус изабире Дванаесторицу
12 У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. 13 Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: 14 Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, 15 Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, 16 Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.
Проповед на висоравни
17 Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, 18 који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. 19 Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.
20 Тада је погледао своје ученике и рекао:
„Блажени сте ви сиромашни,
јер је ваше Царство Божије.
21 Блажени сте ви који сада гладујете,
јер ћете се наситити.
Блажени сте ви који сада плачете,
јер ћете се смејати.
22 Блажени сте када вас људи омрзну,
када вас вређају
и прогласе вас злима,
ради Сина Човечијег.
23 Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.
24 Али, јао вама богатима,
јер сте примили своју утеху!
25 Јао вама који сте сад сити,
јер ћете гладовати!
Јао вама који се сад смејете,
јер ћете жалити и плакати!
26 Јао вама ако људи о вама лепо говоре,
јер су тако њихови преци говорили о лажним пророцима!
Исус поучава о љубави према непријатељима
27 А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. 28 Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. 29 Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. 30 Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. 31 Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.
32 Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. 33 И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. 34 Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? 35 Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. 36 Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.
37 И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. 38 Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“
39 Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? 40 Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.
41 Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? 42 Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.
43 Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. 44 Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. 45 Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.
Прича о мудром и неразумном градитељу
46 Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? 47 Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. 48 Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. 49 А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.