Add parallel Print Page Options

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Јн 20,1-10)

24 Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле. Нађоше камен одваљан са гроба, па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса. И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих. Оне се уплашише, па оборише лице према земљи.

А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима? Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји: да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.«

Тада се оне сетише Исусових речи, па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима. 10 Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима. 11 А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше. 12 Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило.

На путу за Емаус

(Мк 16,12-13)

13 А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија[a] од Јерусалима, 14 и разговарали један с другим о свему што се догодило. 15 И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима, 16 али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.

17 »О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он.

А они стадоше и снуждише се.

18 »Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.

19 А Исус упита: »Шта то?«

»Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом. 20 И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели. 21 Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило. 22 Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба 23 и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив. 24 Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«

25 А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли. 26 Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«

27 И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.

28 Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут, 29 али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.«

И он уђе да остане с њима.

30 А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. 31 Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.

32 А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«

33 И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима 34 како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«

35 Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)

36 Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«

37 А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.

38 Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу? 39 Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«

40 И када је то рекао, показа им руке и ноге.

41 А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?«

42 Они му дадоше комад печене рибе 43 и он га узе и поједе пред њима.

44 Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.«

45 Потом им отвори ум да разумеју Писма, 46 па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих, 47 и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48 Ви сте томе сведоци, 49 а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.«

Вазнесење

(Мк 16,19-20; Дап 1,9-11)

50 Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их. 51 И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо. 52 А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим. 53 И стално су били у Храму и благосиљали Бога.

Footnotes

  1. 24,13 шездесет стадија Око једанаест километара.

Ускрсење

24 У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.

Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? Он није овде; ускрснуо је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана ускрснути.’“ Оне су се тада сетиле његових речи.

Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. 10 То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. 11 А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. 12 Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.

Исус се указује двојици ученика

13 Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија[a]. 14 Разговарали су о свим овим догађајима. 15 Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. 16 Али њиховим очима није било дано да га препознају.

17 Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“

Они застадоше снуждени. 18 Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ 19 А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. 20 Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. 21 А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. 22 Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, 23 али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. 24 Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ 25 Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! 26 Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ 27 Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.

28 Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. 29 Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“

30 Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. 31 Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. 32 Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“

33 Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. 34 И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ 35 А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.

Исус се указује апостолима

36 Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 37 Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. 38 Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? 39 Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ 40 Рекавши то, показао им је руке и ноге. 41 Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42 Они му дадоше комад печене рибе. 43 Узео га је и појео пред њима. 44 Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“

45 Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. 46 Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. 47 У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48 Ви сте очевици овога. 49 Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“

Узнесење

50 Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. 51 Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. 52 Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. 53 Стално су били у храму и прослављали Бога.

Footnotes

  1. 24,13 Око 11 km.