Add parallel Print Page Options

Дан Божије освете и откупљења

63 Ко је овај који долази из Едома,
    из Боцре, у одећи умрљаној црвенилом?
Ко је овај, у сјај одевени,
    који корача у својој силној снази?
»То сам ја, праведност најављујем,
    моћан да спасем.«

Зашто ти је одећа црвена
    као у онога ко гази грожђе у муљачи?

»Ја сам сâм газио грожђе у муљачи;
    ниједан од народâ није био са мном.
У свом гневу сам их изгазио
    и у својој срџби их изгњечио;
њихова крв попрскала ми одело
    и сву сам своју одећу умрљао.
Јер, дан освете био ми је у срцу,
    стигла је година откупљења.
Огледах се, али никога да помогне;
    згранух се што ни од кога нема подршке.
Стога ми моја рука донесе победу
    и моја срџба ме подржа.
У свом гневу изгазих народе,
    у својој срџби их изгњечих
    и њихову крв излих на земљу.«

Хвалоспев и молитва

Причаћу о делима љубави ГОСПОДЊЕ,
    о делима за која га треба хвалити,
због свега што је за нас учинио –
    о његовој великој доброти
    према народу Израеловом
коју је исказао у својој самилости
    и многим делима љубави.
Он рече: »Да, они су мој народ,
    синови који ме неће изневерити.«
    И постаде њихов Спаситељ
у свим њиховим недаћама.
    Није их спасао никакав гласник,
ни анђео,
    него сâм он.
У својој љубави и самилости их је откупио,
    подигао их и носио свих давнашњих дана.
10 Али они се побунише
    и ражалостише његовог Светог Духа.
Зато и он постаде њихов непријатељ
    и сам се против њих борио.
11 Онда се његов народ сети давних дана,
    Мојсија и његовог народа –
где је Онај који их је провео кроз море
    са пастиром свога стада?
Где је Онај који је међу њих поставио
    свога Светог Духа,
12 који је учинио да његова славна рука
    иде уз Мојсијеву десницу,
који је пред њима раздвојио воде,
    да за себе стекне вечну славу,
13 који их је провео преко дубина?
    Као коњ у пустињи, нису се спотакли;
14 као говедима која силазе у долину,
    Дух ГОСПОДЊИ дао им је починак.
Тако си водио свој народ
    да за себе стекнеш славно име.

15 Погледај са неба
    и види из свог пребивалишта,
светог и славног:
    где су твоја ревност и моћ,
твоја нежност и самилост?
    Повукле су се од нас.
16 Али ти си наш Отац,
    макар нас Авраам не познаје
    и Израел не признаје.
Ти си, ГОСПОДЕ, наш Отац;
    наш Откупитељ име ти је од давнина.
17 Зашто пушташ, ГОСПОДЕ,
    да одлутамо с твојих путева
и да нам отврдне срце,
    па те се не бојимо?
Врати се ради својих слугу,
    племенâ која су твој посед.
18 Само накратко је твој народ
    поседовао твоје свето место,
а сада су наши непријатељи
    изгазили твоје светилиште.
19 Постадосмо као народ
    којим никад ниси владао,
    који се није звао твојим Именом.

Гнев и погибија

63 Ко је тај што из Едома долази,
    из Восоре у огртачу јарком,
онај украшени у одећи својој,
    који корача у пуној снази?

– „Ја сам који говори о правди,
    велик кад спасава.“

Зашто ти је одело црвено
    и хаљине твоје као да си у муљари газио?

– „Цедио сам, по каци газио,
    од народа са мном ни човека,
и у гневу њих сам изгазио,
    и у јари својој њих сам изгњечио.
А што је из њих шикљало мој огртач је попрскало,
    те сам испрљао сву одећу своју.
Јер је у мом срцу дан када се светим,
    и дошла је година када откупљујем.
И гледам, а нема ко да помогне;
    збуњен бивам, а ослонца нема.
И спасла ме је десница моја,
    и срџба моја ослонац ми била,
те сатирем народе у гневу свом,
    и срџбом својом сам их опио,
    а оним што из њих шикља земљу сам натопио.“

Бог и његов народ

Господње ћу милости помињати,
    похвалу Господњу према свему
    што нам је урадио Господ,
и добро умножено дому Израиљеву,
    што нам га је урадио по самилости својој
    по обиљу милости своје.
И рекао је: „Доиста су мој народ,
    синови који неће изневерити“,
    па је њима Спаситељ постао.
У свим невољама њиховим и он беше у невољи;
анђео што пред њим стоји их је спасао.
    Својом љубављу их је спасао
и са̂м их својим милосрђем откупио
    и дигао и носио у све дане од века.
10 А они се сами одметнуше,
    Светог Духа његовог жалостише.
И он им се преокрену у непријатеља;
    он лично против њих зарати.

11 Тад се давних присетише дана,
    Мојсија, његовог народа.
Где је онај који им из мора извлачи
    пастира за своје стадо?
Где је онај који ће у њега сместити
    свога Духа Светога?
12 Који је Мојсијевом десницом управљао
    преко своје мишице славносне?
Који воду пред њима располути
    да своје име вечним учини?
13 Који њима управља по дну морскоме
као коњем по пустињи,
    није било спотицања?
14 Слично стоци што у долину силази,
    Дух Господњи их је успокојио.
Ти си тако водио народ свој,
    и преславно име стекао си себи.

15 Погледај с небеса и види
    из твога светог и преславног Пребивалишта.
Где је твоја ревност и твоја сила,
    навала ожалошћености твоје
и милосрђа твојега?
    Мени ли се ускраћују?
16 Та, ти си Отац наш,
    јер Авра̂м нас спознао није,
    и Израиљ нас препознао није,
ипак, Господе, ти си Отац наш,
    Откупитељ наш, од вечности је име твоје.
17 Зашто нас, Господе, одводиш од твојих путева,
    тврдим чиниш срце наше спрам страха од тебе?
Врати се због својих слугу,
    због племена̂ што су ти баштина.
18 Њу је народ твој тек за кратко запосео,
    али изгазише Светилиште твоје противници твоји.
19 Већ одавна слични смо постали
    онима над којима ти ниси,
    над којима се твоје име не призива.