Add parallel Print Page Options

Дан Божије освете и откупљења

63 Ко је овај који долази из Едома,
    из Боцре, у одећи умрљаној црвенилом?
Ко је овај, у сјај одевени,
    који корача у својој силној снази?
»То сам ја, праведност најављујем,
    моћан да спасем.«

Зашто ти је одећа црвена
    као у онога ко гази грожђе у муљачи?

»Ја сам сâм газио грожђе у муљачи;
    ниједан од народâ није био са мном.
У свом гневу сам их изгазио
    и у својој срџби их изгњечио;
њихова крв попрскала ми одело
    и сву сам своју одећу умрљао.
Јер, дан освете био ми је у срцу,
    стигла је година откупљења.
Огледах се, али никога да помогне;
    згранух се што ни од кога нема подршке.
Стога ми моја рука донесе победу
    и моја срџба ме подржа.
У свом гневу изгазих народе,
    у својој срџби их изгњечих
    и њихову крв излих на земљу.«

Хвалоспев и молитва

Причаћу о делима љубави ГОСПОДЊЕ,
    о делима за која га треба хвалити,
због свега што је за нас учинио –
    о његовој великој доброти
    према народу Израеловом
коју је исказао у својој самилости
    и многим делима љубави.
Он рече: »Да, они су мој народ,
    синови који ме неће изневерити.«
    И постаде њихов Спаситељ
у свим њиховим недаћама.
    Није их спасао никакав гласник,
ни анђео,
    него сâм он.
У својој љубави и самилости их је откупио,
    подигао их и носио свих давнашњих дана.
10 Али они се побунише
    и ражалостише његовог Светог Духа.
Зато и он постаде њихов непријатељ
    и сам се против њих борио.
11 Онда се његов народ сети давних дана,
    Мојсија и његовог народа –
где је Онај који их је провео кроз море
    са пастиром свога стада?
Где је Онај који је међу њих поставио
    свога Светог Духа,
12 који је учинио да његова славна рука
    иде уз Мојсијеву десницу,
који је пред њима раздвојио воде,
    да за себе стекне вечну славу,
13 који их је провео преко дубина?
    Као коњ у пустињи, нису се спотакли;
14 као говедима која силазе у долину,
    Дух ГОСПОДЊИ дао им је починак.
Тако си водио свој народ
    да за себе стекнеш славно име.

15 Погледај са неба
    и види из свог пребивалишта,
светог и славног:
    где су твоја ревност и моћ,
твоја нежност и самилост?
    Повукле су се од нас.
16 Али ти си наш Отац,
    макар нас Авраам не познаје
    и Израел не признаје.
Ти си, ГОСПОДЕ, наш Отац;
    наш Откупитељ име ти је од давнина.
17 Зашто пушташ, ГОСПОДЕ,
    да одлутамо с твојих путева
и да нам отврдне срце,
    па те се не бојимо?
Врати се ради својих слугу,
    племенâ која су твој посед.
18 Само накратко је твој народ
    поседовао твоје свето место,
а сада су наши непријатељи
    изгазили твоје светилиште.
19 Постадосмо као народ
    којим никад ниси владао,
    који се није звао твојим Именом.