Исаија 51

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁴ »Чуј ме, мој народе, чуј ме, племе моје:
    Од мене ће изаћи Закон,
    моја правда биће светлост народима.
⁵ Брзо се примиче моја праведност,
    стиже моје спасење,
моја рука доноси правду народима.
    Острва ће гледати у мене
    и с надом чекати моју руку.
⁶ Дигни поглед ка небесима,
    погледај земљу испод.
Небеса ће ишчезнути као дим,
    земља се отрцати као одећа,
    а њени становници изгинути као муве.
Али моје спасење трајаће довека,
    моја праведност неће престати.
⁷ Чујте ме, ви који знате шта је право,
    ви којима је мој Закон у срцу:
Не бојте се прекора људи
    и не стрепите од њихових увреда.
⁸ Јер, мољац ће их изјести као одећу,
    црв их прождрети као вуну.
Али моја праведност трајаће довека,
    моје спасење кроз сва поколења.«

⁹ Пробуди се! Пробуди се!
    У снагу се обуци, руко ГОСПОДЊА,
пробуди се као у прошлим данима,
    као у давним поколењима.
Зар ниси ти раскомадала Рахава?
    Зар ниси ти пробола ту неман?
¹⁰ Зар ниси ти исушила море,
    воде океана^[a]?
Зар ниси пут направила у морским дубинама
    да преко пређу откупљени?
¹¹ Вратиће се спасени ГОСПОДЊИ,
    доћи на Сион певајући;
    вечном радошћу биће им овенчане главе.
Обузеће их весеље и радост,
    а побећи туга и јецање.

¹² »Ја, ја сам Онај који вас теши.
    Ко си ти да се плашиш смртника,
    рода људског, који је само трава,
¹³ да заборављаш ГОСПОДА, свога Творца,
    који је разапео небеса
    и поставио темеље земље,
да непрестано, сваког дана, стрепиш
    од гнева тлачитељевог,
који има намеру да уништи?
    Јер, где је срџба тлачитељева?
¹⁴ Брзо ће потлачени бити ослобођени;
    неће поумирати у тамници
    нити ће им недостајати хлеба.
¹⁵ Јер, ја сам ГОСПОД, твој Бог,
    који узбурка море,
па му таласи тутње« –
    ГОСПОД над војскама му је Име.
¹⁶ »У твоја уста сам ставио своје речи
    и покрио те сенком своје руке,
ја, који сам наместио небеса
    и поставио темеље земље
и који кажем Сиону:
    ‚Ти си мој народ.‘«