Add parallel Print Page Options

Слуга ГОСПОДЊИ

49 Слушајте ме, острва,
    чујте ово, далеки народи:
Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао,
    док сам још био у њој, име ми је помињао.
Уста ми је направио као оштар мач,
    у сенци своје руке ме сакрио;
учинио ме углачаном стрелом
    и сакрио у свом тоболцу.
Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле,
    на ком ћу показати своју Славу.«
Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио,
    снагу низашта, улудо истрошио.
Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада
    и код мога Бога је моја награда.«

А сада каже ГОСПОД –
    он који ме је у мајчиној утроби обликовао
да му будем слуга,
    да му вратим Јакова,
    да му саберем Израела
јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ
    и мој Бог ми је снага –
он каже: »Премало је за тебе
    да ми будеш само слуга
који ће Јаковљева племена довести назад
    и вратити преживеле Израелове:
Учинићу те светлошћу за незнабошце,
    да моје спасење пронесеш до крајева земље.«

Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов,
    ономе кога народ презире и гнуша га се,
    слузи владарâ:
»Видеће те цареви, и устати,
    и поглавари, и поклонити се
    због ГОСПОДА, који је веран,
Свеца Израеловог, који те изабрао.«

Најава обнове Израела

Овако каже ГОСПОД:
    »У часу повољном услишићу те
    и помоћи ти на дан спасења.
Чуваћу те и поставити те
    да будеш Савез народу,
да обновиш земљу
    и поново доделиш опустошена наследства,
да сужњима кажеш: ‚Изађите‘
    и онима у тами: ‚Покажите се.‘«
Они ће пáсти дуж путева
    и налазити пашу на свим голетима.
10 Неће их морити ни глад ни жеђ,
    нити ће им наудити пустињска жега и сунце.
Водиће их Онај који им се смиловао,
    проводити их крај изворâ водâ.
11 Све своје планине претворићу у путеве
    и моји друмови ће се повисити.
12 Ево, доћи ће издалека –
    неки са севера, неки са запада,
    неки из земље Асуан.

13 Кличите, небеса! Радуј се, земљо!
    Запевајте, планине!
Јер, ГОСПОД теши свој народ
    и смиловаће се својим напаћенима.

14 Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио,
    Господ ме заборавио.«

15 »Може ли жена да заборави своје одојче,
    да се не сажали на дете које је родила?
Па кад би и заборавила,
    ја тебе нећу заборавити.
16 Ево, у своје дланове сам те урезао,
    твоје зидине стално су ми пред очима.
17 Синови ти се журно враћају,
    а одлазе они који су те пустошили.
18 Дигни поглед и погледај уоколо:
    сви се окупљају и долазе к теби.
Тако ми живота«, говори ГОСПОД,
    »све ћеш их на себи носити као накит;
    ставити их на себе као невеста.
19 Иако си разорена и опустошена
    и твоја земља огољена,
сада ћеш бити претесна за своје житеље,
    а они који су те прождирали биће далеко.
20 Деца која су се родила након оне коју си изгубила
    једног дана ће на твоје уши рећи:
‚Ово место нам је претесно;
    направи нам места, да имамо где да живимо.‘
21 Тада ћеш помислити:
    ‚Ко ми је родио све ове?
Изгубила сам децу и била јалова,
    изгнана и одбачена –
ко је ове одгајио?
    Била сам остала потпуно сама –
    одакле сад дођоше ови?‘«

22 Овако каже Господ ГОСПОД:
    »Ево, даћу руком знак незнабошцима,
подићи своју заставу народима,
    и они ће ти у наручју донети твоје синове,
    а твоје кћери носити на раменима.
23 Цареви ће ти бити старатељи,
    а њихове царице дојкиње.
Клањаће ти се лицем до земље
    и лизати ти прашину с ногу.
Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.
    Они који се уздају у мене,
    неће се разочарати.«

24 Може ли се плен отети од ратника?
    Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога?
25 Али овако каже ГОСПОД:
    »Да, сужњи ће бити отети од ратника
    и плен повраћен од окрутнога.
Ја ћу се борити против оних
    који се боре против тебе,
    и спашћу ти децу.
26 Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо;
    својом крвљу ће се опити као вином.
Тада ће сви људи знати
    да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ,
    твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«