⁴ Откупитељ наш, његово је име:
    Господ над војскама, Светитељ Израиљев.

⁵ „Седи ћутке и повуци се у таму,
    ћерко халдејска,
јер те више неће звати
    господарицом над царствима.
⁶ На свој сам се народ разгневио,
    своју сам баштину оскрнавио,
и теби их у руке предао;
    а ти према њима милост не показа:
јармом твојим
    старце си претоварила.
⁷ И говорила си:
    ’Довека ћу бити господарица!’,
а у твоје срце то није доспело,
    ниси се сетила шта на крају бива.

⁸ А сада слушај ово, развратнице,
    која боравиш у спокојству,
те у срцу проговараш своме:
    ’Ја сам и друге нема,
нећу постати удовица,
    нити децу изгубити своју.’
⁹ Па обоје ће доћи на тебе,
    тренутно, у истом дану:
    изгубићеш и децу и мужа;
у целини ће доћи на тебе,
    иако врачаш многоструко
    и чараш веома.
¹⁰ У злоћу своју и ти си се поуздала
    говорећи: ’Не види ме нико.’
Мудрост твоја и знање твоје, оне те заведоше,
    те говориш у срцу својему:
    ’Ја сам и друге нема.’
¹¹ Доћи ће злоћа и на тебе,
    и нећеш знати да их спречиш;
и стуштиће се невоља на те,
    и нећеш моћи одвратити;
и доћи ће на те изненада
    пропаст за коју не знаш.

¹² Де, остани на твојим чарањима,
    и на мноштву твојих врачања,
на којима се трудиш од младости;
    можда се и окористиш, можда страх донесеш.
¹³ Ринтала си због многих саветника твојих.
    Хајде, нека устану и спасу те:
они ’премеравају’ по небесима,
    они ’виде’ по звездама,
они ’сазнавају’ по младом месецу;
    шта ће тебе снаћи.
¹⁴ Та, они ће бити као стрњика,
    огањ ће их спалити;
сами себе избавити неће
    из пламене руке;
неће остати ни жеравице да се неко огреје,
    ни ватре да крај ње поседи.
¹⁵ Такви ће постати они
    око којих си се замарала,
    твоји трговчићи од младости:
сваки ће на своју страну отперјати,
    никог неће бити да те спасе.“