Исаија 41
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Помагач Израелов
41 »Умукните преда мном, острва!
Нека народи обнове снагу,
нека приђу и говоре.
Хајде да се заједно нађемо на суду.
2 Ко је пробудио онога са истока,
којег на сваком кораку прати победа?
Онај који му предаје народе
и пред њим покорава цареве.
Мачем их претвара у прах,
лŷком у плеву коју разноси ветар.
3 Он их гони и несметано напредује,
ноге му земљу не додирују.
4 Ко је то учинио и извршио?
Онај који од почетка позива нараштаје –
ја, ГОСПОД, који сам био с првима од њих
и који ћу бити с последњима, ја сам тај.«
5 Острва су видела, и обузима их страх,
крајеви земље дрхте.
Примичу се и стижу,
6 свако сваком помаже
и говори свом брату: »Буди јак!«
7 Занатлија бодри златара
и онај који равна чекићем
храбри онога који кује на наковњу.
За вар каже: »Добар је«
и прикуцава идола да се не претури.
8 »Али ти, Израеле, мој слуго,
Јакове, кога сам изабрао,
потомче Авраама, мога пријатеља,
9 ти кога сам узео са крајева земље,
позвао те из њених најдаљих закутака,
ти коме сам рекао: ‚Ти си мој слуга;
изабрао сам те и нисам те одбацио‘ –
10 не бој се, јер ја сам с тобом,
не плаши се, јер ја сам твој Бог.
Ја ћу те оснажити и помоћи ти,
ја ћу те подупрети својом десницом победничком.
11 Ево, биће постиђени
и извргнути руглу
сви који су бесни на тебе.
Као ништа ће бити и пропасти
они који ти се противе.
12 Тражићеш, али нећеш наћи
оне који се с тобом споре.
Они који против тебе ратују
на крају ће бити као ништа.
13 Јер ја, ГОСПОД, твој Бог,
твоју десницу држим.
»Ја сам Онај који ти каже:
‚Не бој се; ја ћу ти помоћи.‘
14 Не бој се, црвићу Јакове,
малобројни Израеле,
јер сâм ја ћу ти помоћи«,
говори ГОСПОД, твој Откупитељ,
Светац Израелов.
15 »Ево, направићу од тебе млатило,
ново и оштро, са много зубаца.
Млатићеш планине и здробити их
и од брегова ћеш направити плеву.
16 Вејаћеш их, и ветар ће их однети
и вихор одувати.
А ти ћеш се радовати у ГОСПОДУ,
поносити се у Свецу Израеловом.
17 Сиромаси и убоги
траже воде, а ње нема,
језик им се осушио од жеђи.
Али ја, ГОСПОД, услишићу их,
ја, Бог Израелов, нећу их оставити.
18 Учинићу да потеку реке на голетима,
изворе отворити посред долова.
Пустињу ћу претворити у језерца,
исушену земљу у изворе водâ.
19 Посадићу у пустињи
кедар, багрем, мирту и маслину,
у пустолини заједно ставити
борове, јеле и чемпресе,
20 да сви виде и знају,
да размисле и схвате
да је то рука ГОСПОДЊА учинила,
да је то створио Светац Израелов.
21 »Изложите свој случај«, каже ГОСПОД.
»Изнесите доказе«, каже Цар Јаковљев.
22 »Нека приђу и кажу нам
шта ће се догодити.
Кажите нам о ономе што је било пре,
шта значи, да о томе размислимо
и сазнамо његов исход.
Или објавите нам оно што ће бити,
23 кажите нам шта носи будућност,
да знамо да сте богови.
Учините бар нешто, добро или зло,
да се престрашимо и испунимо страхом.
24 Али ви сте мање но ништа
и дела су вам ништавна;
одвратан је ко вас изабере.
25 Пробудио сам једнога са севера,
и он долази;
са истока је позван по имену.
Он гази владаре као блато,
као грнчар који гази глину.
26 Ко је о томе говорио од почетка,
да бисмо знали,
или унапред, да бисмо рекли:
‚Био је у праву‘?
Нико није говорио о томе,
нико пророковао,
нико ни реч није чуо од вас.
27 Ја сам први рекао Сиону:
‚Погледај, ево их!‘
и Јерусалиму послао гласника
радосних вести.
28 Гледам, али нема ниједнога,
ниједнога међу овима да дâ савет,
ниједнога да одговори кад их питам.
29 Ево, сви су они ништа!
Дела су им ништавна,
њихови ликови ветар су и збрка.«
Copyright © 2003 by Bible League International