Исаија 40
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Утеха за Божији народ
40 »Тешите, тешите мој народ«, каже ваш Бог.
2 »Говорите нежно Јерусалиму
и објавите да је његово тешко служење окончано,
да му је грех окајан,
да је из руке ГОСПОДЊЕ примио двоструко за све своје грехе.«
3 Глас виче: »У пустињи припремите пут ГОСПОДУ,
у пустоши поравнајте друм за Бога нашега!
4 Свака долина ће се уздићи,
свака планина и брдо слегнути,
тле џомбасто постаће равно
и врлети равница.
5 Тада ће се открити Слава ГОСПОДЊА
и сви људи ће је заједно видети.
Јер, уста ГОСПОДЊА су говорила.«
6 Глас каже: »Вичи.«
А ја рекох: »Шта да вичем?«
»Сваки човек је као трава
и сва његова приврженост као пољски цвет;
7 трава се осуши и цвет отпадне
кад на њих дуне дах ГОСПОДЊИ.
Да, народ је трава.
8 Трава се осуши и цвет отпадне,
али реч Бога нашега остаје довека.«
9 Попни се на високу гору,
ти који доносиш радосну вест Сиону,
снажно подигни глас,
ти који доносиш радосну вест Јерусалиму
– подигни га, не бој се.
Кажи Јудиним градовима:
»Ево Бога вашега!«
10 Ево, Господ ГОСПОД долази са силом
и својом руком влада.
Ево, с њим је његова награда,
а пред њим његова накнада.
11 Као пастир напаса своје стадо;
својом руком скупља јагњад
и у недрима их носи,
а дојилице води.
12 Ко је дланом измерио море
или педљем премерио небеса?
Ко је земаљску прашину скупио у корпу,
на кантару извагао планине,
а на теразијама брегове?
13 Ко је усмеравао дух ГОСПОДЊИ
или га учио као саветник?
14 Коме се обратио да га просветли?
Ко га је упутио на пут правде,
дао му знање и показао му пут до мудрости?
15 Ево, народи су као кап у ведру,
вреде као трун прашине на ваги.
Ево, он подиже острва као да су прах.
16 Либан не би био доста за ватру на жртвенику,
ни његове животиње за паљенице.
17 Пред њим су сви народи као ништа,
за њега су ништавни и мање него ништа.
18 С ким ћете упоредити Бога?
С каквим ликом ћете га упоредити?
19 С идолом? Њега излива занатлија,
а златар га облаже златом
и израђује му ланчиће од сребра.
20 Ко је сувише сиромашан за такву жртву,
бира дрво које не труне,
па тражи вештог занатлију
да направи идола који се неће претурити.
21 Зар не знате? Зар нисте чули?
Зар вам од почетка није речено?
Зар, од кад је свет утемељен, нисте разумели?
22 Он седи на престолу над земљом,
чији су житељи као скакавци.
Небеса разастире као завесу
и разапиње их као шатор за становање.
23 Кнежеве предаје ништавилу
и владаре овога света у ништа претвара.
24 Тек што буду засађени,
тек што буду засејани,
тек што им се стабљика укорени у земљи,
он дуне на њих и они се осуше,
вихор их разнесе као стрњику.
25 »С ким ћете ме упоредити?« каже Светац.
»Или ко ми је раван?«
26 Подигните поглед ка небесима
и погледајте: Ко је све то створио?
Онај који изводи војску звезда,
једну по једну, и сваку по имену зове.
Због његове велике силе и силне снаге
ниједна не недостаје.
27 Зашто говориш, Јакове,
и жалиш се, Израеле:
»Мој пут је скривен од ГОСПОДА,
мој Бог не мари за моју правду«?
28 Зар не знате? Зар нисте чули?
ГОСПОД је Бог вечни,
Створитељ крајева земље.
Он се не умара и не малакше;
нико не може у његов ум да проникне.
29 Он малаксаломе даје снагу,
а слабоме увећава моћ.
30 Младићи се умарају и малакшу
и момци посрћу и падају,
31 али они који се уздају у ГОСПОДА обновиће снагу
као што орлови обнављају перје.
Трчаће и неће малаксати,
ходаће и неће посустати.
Књига пророка Исаије 40
New Serbian Translation
Утеха од Господа
40 „Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2 Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3 Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4 Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5 Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6 Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7 Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8 Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9 На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10 Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11 Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12 Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13 Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14 С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15 Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16 Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17 Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18 Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19 Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20 Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21 Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22 Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23 Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24 Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25 „Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26 Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27 Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28 Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29 Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30 Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31 али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.