Add parallel Print Page Options

Езекијина болест и опоравак

(2. Цар 20,1-11; 2. Лет 32,24-26)

38 У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«

Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ: »Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је исправно у твојим очима.«

И горко заплака.

Тада реч ГОСПОДЊА дође Исаији: »Иди и реци Езекији: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Додаћу твом животу петнаест година. И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град.[a] А ово ће ти бити знак од ГОСПОДА, да ће ГОСПОД урадити оно што је обећао: Ево, учинићу да се сенка коју сунце баца на Ахазово степениште врати десет степеника уназад.‘«

И сунце се врати десет степеника уназад колико је било сишло.

Ово је написао Езекија, цар Јуде, након што се опоравио од своје болести:

10 »Мислио сам: у подне свога живота,
    зар морам да прођем
кроз капије Шеола,
    лишен остатка својих година.
11 Мислио сам: нећу видети ГОСПОДА
    у земљи живих,
нећу више видети људе,
    ни бити са становницима овог света.
12 Кућа ми је ишчупана и уклоњена од мене
    као шатор пастирски.
Свој живот сам смотао, као ткалац,
    а он ме одсекао од разбоја.
    У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.

13 »Стрпљиво сам чекао до зоре,
    а он ми све кости поломи као лав.

»У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.

14 »Као ласта и дрозд пијукао сам,
    као голубица тужно јечао.
Очи ми се уморише од гледања у небо.
    Господе, мучим се, помози ми!

15 »Шта да кажем?
Како ми је рекао,
    тако је и учинио.
Проживећу понизно све своје године
    због мукâ своје душе.

16 »Господе, од тога човек живи
    и мој дух и у томе живот налази.
    Здравље си ми вратио и дао ми да живим.
17 За своје добро сам се толико намучио.
    Због своје љубави
    од јаме уништења си ме сачувао,
све моје грехе
    бацио себи иза леђа.
18 Јер Шеол ти не захваљује,
    смрт те не хвали.
У твоју верност се не уздају
    они који у гробну јаму силазе.
19 Живи, живи те хвале,
    као ја данас.
Очеви о твојој верности
    говоре деци.

20 »ГОСПОД ће ме спасти!
    Зато ћемо уз жичане инструменте певати
у Дому ГОСПОДЊЕМ
    све дане свога живота.«

21 Исаија је био рекао: »Направите облог од згњечених смокава и привијте га на чир, па ће оздравити.«

22 А Езекија је упитао: »Који ће бити знак да ћу ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«

Footnotes

  1. 38,6 21. и 22. стих највероватније треба да стоје иза 6. стиха.

Језекијина болест и оздрављење

38 У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“

Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: „О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.

И дође реч Господња Исаији говорећи: „Иди и реци Језекији. Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Гле, додаћу твоме животу петнаест година, и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град.

И ово ће ти бити знак од Господа: Господ ће учинити ову ствар као што је рекао. Гле, ја ћу вратити за десет црта сенку што је сишла по цртама Ахазова сунчаника.’“ Тада се сунце вратило за десет црта по цртама по којима је сишло.

Језекијина захвална песма

Запис Језекије, цара Јудиног, када се разболео па оздравио од своје болести:

10 Ја сам говорио: „У средини мојих дана
    ја одлазим пред вратнице Света мртвих,
    лишен остатка година мојих.“
11 Говорио сам: „Више нећу гледати Господа,
    Господа у земљи живих;
више нећу видети човека
    са онима који станују у пролазности.
12 Мој век је одвојен и од мене отргнут
    слично шатору пастирском,
слично ткачу пресекао је живот мој.
    Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
13 Слично лаву примирио сам се до јутра,
    тако он дроби све кости моје.
    Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
14 Слично ласти узлетелој, тако цијучем;
    слично ждралу изнемоглом, тако уздишем –
мој је поглед према висинама:
    Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“

15 Шта да му кажем?
    Он ми је рекао
    и он је тај који је у дело спровео.
Благо ћу провести све године своје,
    мада ће ми остати горчина у души.
16 Господару, на њима они живе
    и живот духа мог је за све у њима.
А ти ћеш ме излечити
    и живот ми вратити.
17 Гле, у здравље се претворило
    што ми беше горко;
и ти си душу моју избавио
    из погубне јаме,
тако што си у неповрат бацио
    све што сам ја згрешио.
18 Та, Свет мртвих тебе не хвали,
    смрт тебе не слави;
они који су спуштени у раку
    у тебе се не уздају због твоје истине.
19 Живи, живи,
    он тебе хвали као ја данас.
Отац ће учити
    синове истини твојој.

20 Да ме спасеш, притеци, Господе,
    и ми ћемо певати уз харфе,
у све дане живота својега
    пред Домом Господњим.

21 А Исаија беше рекао: „Нека донесу облог од смокава и привију на чир и оздравиће.“

22 А Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи горе у Дом Господњи?“