Add parallel Print Page Options

Езекијина болест и опоравак

(2. Цар 20,1-11; 2. Лет 32,24-26)

38 У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«

Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ: »Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је исправно у твојим очима.«

И горко заплака.

Тада реч ГОСПОДЊА дође Исаији: »Иди и реци Езекији: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Додаћу твом животу петнаест година. И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град.[a] А ово ће ти бити знак од ГОСПОДА, да ће ГОСПОД урадити оно што је обећао: Ево, учинићу да се сенка коју сунце баца на Ахазово степениште врати десет степеника уназад.‘«

И сунце се врати десет степеника уназад колико је било сишло.

Ово је написао Езекија, цар Јуде, након што се опоравио од своје болести:

10 »Мислио сам: у подне свога живота,
    зар морам да прођем
кроз капије Шеола,
    лишен остатка својих година.
11 Мислио сам: нећу видети ГОСПОДА
    у земљи живих,
нећу више видети људе,
    ни бити са становницима овог света.
12 Кућа ми је ишчупана и уклоњена од мене
    као шатор пастирски.
Свој живот сам смотао, као ткалац,
    а он ме одсекао од разбоја.
    У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.

13 »Стрпљиво сам чекао до зоре,
    а он ми све кости поломи као лав.

»У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.

14 »Као ласта и дрозд пијукао сам,
    као голубица тужно јечао.
Очи ми се уморише од гледања у небо.
    Господе, мучим се, помози ми!

15 »Шта да кажем?
Како ми је рекао,
    тако је и учинио.
Проживећу понизно све своје године
    због мукâ своје душе.

16 »Господе, од тога човек живи
    и мој дух и у томе живот налази.
    Здравље си ми вратио и дао ми да живим.
17 За своје добро сам се толико намучио.
    Због своје љубави
    од јаме уништења си ме сачувао,
све моје грехе
    бацио себи иза леђа.
18 Јер Шеол ти не захваљује,
    смрт те не хвали.
У твоју верност се не уздају
    они који у гробну јаму силазе.
19 Живи, живи те хвале,
    као ја данас.
Очеви о твојој верности
    говоре деци.

20 »ГОСПОД ће ме спасти!
    Зато ћемо уз жичане инструменте певати
у Дому ГОСПОДЊЕМ
    све дане свога живота.«

21 Исаија је био рекао: »Направите облог од згњечених смокава и привијте га на чир, па ће оздравити.«

22 А Езекија је упитао: »Који ће бити знак да ћу ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«

Footnotes

  1. 38,6 21. и 22. стих највероватније треба да стоје иза 6. стиха.