⁴ „И дајем им дечаке за главаре;
    и ћудљиве да над њима управљају.“

⁵ Народ гоњен бива: човек на човека,
    и човек на ближњег својег;
дрски су: дечак на старешину,
    и простак на одличника.

⁶ А свако ће хватати брата својега
    у дому оца својега:
„Ти плашт имаш! Дођи! Поглавар буди наш!
    Ово расуло узми у руке своје!“
⁷ А он ће се бранити у онај дан:
    „Нећу то да исправљам.
У Дому моме хлеба нема, ни плашта нема.
    Немој мене постављати за народног главара.“

⁸ Јер Јерусалим се руши,
    и Јуда пада,
зато што су речи њихове
и дела њихова против Господа
    пркошење у лице Слави његовој.
⁹ Израз лица њиховог против њих сведочи;
    и као Содома грехом својим
    размећу се и не крију.
Тешко души њиховој!
    Сами себи пропаст припремају.

¹⁰ Кажите праведнику: биће му добро,
    јер ће се хранити плодом дела својих.
¹¹ Тешко опакоме на зло,
    јер дела руку његових на њега ће пасти!

¹² Народе мој!
    Малолетници су њихови тлачитељи
    и жене над њим владају.
Народе мој!
    Који те воде, они те заводе,
    и путеве твојих стаза они су запетљали.

¹³ На парницу Господ се подиже
    и стао је на суд с народима.
¹⁴ Господ ће на суд доћи
    против старешина народа својега
    и против главара њихових:
„То сте ви виноград мој опустошили;
у вашим кућама сте задржали
    што сте од сиромаха отели.
¹⁵ Шта вам је, те народ мој тлачите
    и лице сиромаха дробите?
        – говори Господар, Господ над војскама.“