Add parallel Print Page Options

Прекор Давидовом граду

29 Тешко Ариелу[a],
    Ариелу, граду у ком се утаборио Давид.
Додаје годину на годину,
    празник му иде за празником.
Али ја ћу дићи опсаду под Ариелом,
    и биће плача и кукњаве,
    и он ће ми бити као огњиште жртвеника[b].
Утаборићу се око тебе,
    опколити те опсадним кулама
    и подићи насипе.
Оборен, говорићеш са земље;
    говор ће ти бити мумлање из прашине.
Глас ће ти долазити из земље као дух покојников,
    говор ће ти бити шапат из прашине.

А мноштво твојих непријатеља
    као ситан прах ће постати,
мноштво насилничко
    као развејана плева.
Изненада, у магновењу,
ГОСПОД над војскама походиће те
    са грмљавином, земљотресом и силном тутњавом,
    с вихором и олујом и пламтећим огњем који прождире.
Тада ће мноштво народâ који се боре против Ариела,
    који насрћу на њега и његове тврђаве и опседају га,
    бити као сан, као сновиђење,
као када гладан човек сања да једе,
    а буди се празног желуца,
или када жедан човек сања да пије,
    а буди се малаксао и жедан,
тако ће бити с мноштвом народâ
    који се боре против горе Сион.

Запањите се! Зачудите се!
    Ослепите се, обневидите!
Напијте се, али не од вина!
    Тетурајте се, али не од опојног пића!
10 ГОСПОД је на вас излио духа учмалости.
    Затворио вам је очи – ваше пророке;
    покрио вам је главе – ваше видеоце.

11 Зато вам је ово виђење као речи запечаћене књиге. Ако је дате неком ко зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не могу, јер је запечаћено.« 12 Или, ако је дате неком ко не зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не знам да читам.«

13 Господ каже:

»Овај народ ми само устима прилази
    и уснама ме поштује,
    а срце му је далеко од мене.
Боје ме се само због заповести
    научених од људи.
14 Стога ћу, ево, опет запањити овај народ
    чинећи све чудо за чудом.
Нестаће мудрост мудрих,
    ишчезнути умност умних.«

15 Тешко онима који траже дубине
    да своје науме сакрију од ГОСПОДА,
који своја дела чине у тами,
    говорећи: »Ко нас види? Ко ће сазнати?«

16 Како све наопако чините!
    Као да се за грнчара мисли да је глина!
Зар ће дело рећи за онога који га је направио:
    »Није ме он направио«?
Може ли лонац да каже за грнчара:
    »Он ништа не разуме«?

17 Либан ће се убрзо претворити
    у плодну њиву,
    а плодна њива изгледаће као шума.

18 Тога дана ће глуви чути речи књиге
    и очи слепих прогледати из тмине и мрака.
19 Понизни ће се опет радовати у ГОСПОДУ,
    убоги се радовати у Свецу Израеловом.
20 Нестаће безочни, ишчезнути подругљивци;
    биће истребљени сви који смишљају зло –
21 они који друге окривљују речју,
    који на суду постављају замку судији
    и без разлога ускраћују правду недужноме.

22 Зато ГОСПОД, који је откупио Авраама, овако каже Јаковљевом народу:

»Јаков се више неће стидети,
    више неће пребледети у лицу.
23 Када види сву своју децу,
    моје дело усред себе,
    држаће моје Име светим.
Држаће светим Свеца Јаковљевог,
    бојати се Бога Израеловог.
24 Они који су духом застранили, уразумиће се;
    они који гунђају, прихватиће поуку.«

Footnotes

  1. 29,1 Ариелу Ариел значи »Божији лав«, а овде се користи као симболично име за Јерусалим.
  2. 29,2 огњиште жртвеника Дословно: Ариел; Ариел звучи као хебрејска реч за »огњиште жртвеника«.